ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 7. U prošlom postu ste mogli pročitati o Jugoslaviji od 1961 do 1976. Sledi sedmi deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

JUGOSLAVIJA 1981-1992

Da su Jugosloveni ozbiljno shvatili povratak na «Eurosong» svedoči i činjenica što su se na nacionalnoj selekciji 1981. u Beogradu pojavili: Maja Odžaklijevska, Slađana Milošević, Dejan Petković, Novi fosili, Srebrna krila... Pobedu je odneo tada izuzetno popularni Bosanac, Seid Memić-Vajta sa kompozicijom «Lejla». Nažalost, on je nastavio neslavnu tradiciju svojih prethodnika plasiravši se u donjem delu tabele. Mršavim rezultatom (14. mesto) se iz Herogejta 1982. vratio trio Aska sa melodijom Aleksandra Sanje Ilića, «Halo, halo».

Prelistavam tako danas Vreme, i naravno, kao i uvek, prvo pročitam tekst Dragana Ilića. I imam šta i da pročitam. Postao sam Premijer! I to u hrvatskoj seriji. Hvala scenaristi i reditelju Romanu Majetiću što je odlučio da se srpski Premijer u njegovoj seriji Urota zove baš kao ja. Velika je to posveta. Jedino mu zameram na izboru glumca koji treba da dočara ovaj kompleksan lik. Izbor mu je pao na najgoreg ministra kulture u istoriji Srbije - Branislava "Kontejner sa 5 zvezdica" Lečića. A i kao glumac mi se nikad nije dopadao. To je već druga priča.

Ova serija bombastično najavljivana, počela je sa prikazivanjem na jednoj srpskoj televiziju, u udarnom terminu - subota u 20.00. Već sledeće subote je prebačena u ponoć.

Nego da se vratim na tekst Dragana Ilića.

Pixar je objavio da  ćemo sledeće godine, od 29. maja ići samo uvis. Njihov deseti po redu film se zove "UP".

Stvarno ne znam šta mi je to trebalo. Kobnom neopreznošću sam prošao pored Kulturnog centra Srbije u Parizu, i imao sam šta da vidim. 

Ajde što Centar nije radio u sred bela dana u sred nedelje, što izgleda jadno i zapušteno, što u njemu vise dve slike ne zna se koga, što su na sred Centra neke merdevine pa ne znam da li je instalacija ili popravljaju plafon, sve to nekao i prođe, valjda smo se navikli sve ove godine, ali kad sam video tablu našeg Kulturnog centra umalo se nisam šlogirao.

Tako mi i treba. Pored onolikog Bobura, ja se smucam oko Kulturnog centra Srbije.

Da li je moguće da pored onolike priznate i pismene dijaspore nikome nije palo na pamet da bar nekom jave da se ispravi greška na tabli? Da li je moguće da naša dijaspora (a možemo da pitamo i ministra inostranih poslova i ministra kulture) ne zna da se imena naroda pišu velikim slovom.

Posle one zločeste dece, red je da se pozabavimo i roditeljima. Ili bar onim jednim "čije se ime ne spominje". Meni se sve čini da je baš on pravi otac većine dece sa prethodnog posta. Bilo kako bilo, evo liste od 13 nezaboranih ili manje nezaboravnih uloga "onoga čije se ime ne spominje".

12. ELIZABETH HURLEY, Bedazzled

Moja omiljena đavolica. Ne nosi Pradu, ali joj crveni bikini stoji spektakularno. Inače je ova scena izbačena iz filma. Može se videti samo na DVD izdanju.

Ja na Ušću!

Trebalo je samo 29 godina da Depeche mode održe koncert u Beogradu. Jedino što me plaši je organizacija Exita i opet onaj prokleti "Tuborg Green fest". Naglasak je na Tuborg green festivalu. Jelena K izvini :-)

Ima opet da bude sat vremena svirke uz veliki haos. Ne treba se nervirati unapred ali treba biti oprezan. 

Ipak, postoje i druge alternative:

Bogami, ovog vikenda svi imaju nekakve nagone i ne ustručavaju se da nam ih pokažu, nagone. Eto Koštunica, na primer, imao je nagon da sruši Vladu jer ne veruje više ministrima, ali mu nagon nije bio toliko veliki da sam to uradi, nego to očekuje od predsednika. Predsednikov nagon nešto je manji, i on očekuje da ipak kod premijera prevlada nagon pa sam podnese ostavku i time okonča ovu agoniju. Svi bi nekako da nagoni nekog drugog završe posao.

Zato je Petar iz Velikog brata uzeo stvar u svoje ruke i to bukvalno! Za one malo finije (neupućene), najlepše je to objasnio onaj Jelen-točilica: "Ne mogu da spavam. Petar ima nagon!" Svoj problem je poverio Skaj Vikleru koji je samo prokomentarisao: "Al' si ga sročio". To je bez problema mogao da kaže i premijeru. Nažalost, oni u kući nemaju više dodira s realnim svetom, kao ni naši političari. A bogami ni razni politikolozi, analitičari i svi oni koji se "bave" našom stvarnošću. Svi imaju nekakav nagon da nam nešto objasne i pokažu, neki dokažu a dosta njih i ubedi. Iz čistog nagona. Samo Petar uzima stvar u svoje ruke.

Sutra je prvo polufinale. Šta mislite, ko ide dalje. Ja navijam za Sloveniju (vidi sliku).

Evo još par zanimljivosti, dok čekamo glasanje:

- Najčešće bez poena: Norveška i Švajcarska - 4 puta, Jugoslavija 1964. godine

- Na drugom mestu bila je najčešće Velika Britanija - 15 puta

- Na trećem mestu bila je najčešće Francuska - 7 puta

- Broj pobeda žena - 34 (prva pobednica Lys Assia 1956. u Luganu)

- Broj pobeda muškaraca - 6 (prvi pobednik Andre Claveau 1958. u Hilversumu)

- Broj pobeda grupa ili dueta - 15 (prva pobedila grupa ABBA 1974. godine u Brightonu)

- Najviše osvojenih poena imali su: Marija Šerifović 2007 - 298, Lordi 2006 - 292, Ruslana 2004 - 280

- Najviše pobeda imale su pesme koje su po redosledu nastupa bile poslednje - 6 puta ('60, '70, '77, '82, '83, '89)

- Pesme koje su po redosledu izvođenja bile prve pobedile su 3 puta ('75, '76, '84)

- Nikada nisu pobedile pesme koje su po redosledu izvođenja bile na mestu br. 2, 7, 16, 21, 23, 25, 26.

Prošao je koncert, vrućina je ostala.
Tinejdžeri iz Velike Britanije su našli veoma zanimljiv način da se ohlade ali i zabave. To ima i svoj naziv - diping (engl. dipping). Sve ovo zvuči kao solidan početak za neki teenage music film.

E sad, diping je u slobodnom prevodu "bućkanje u bazenu", ali ne svom. Prvo se preko Google Earth-a pronađu bazeni u dvorištima

... jedan rođendan, jedna godišnjica, jedna bronza, jedno srebro...

Indija nezavisna, Japan kapitulirao...

A i gorivo je jeftinije.

Nije loše za 16. avgust 2008.