... iz 1919.

Otišao je Pol, ali su nam ostali Ben Kvik, Brik Polit, Edi Felson, Čens Vejn, Buč Kasidi, Henri Gondorf, Fast Edi Felson, Volter Bridž... Hvala mu.

Tekst je iz najnovijeg, septembarskog broja časopisa YELLOW CAB.

Nadam se da smo svi na broju. Bilo je ovo veoma toplo televizijsko leto; sve je počelo krajnje bezazleno krajem jula, u gradskom autobusu za Batajnicu. Nema šale s kontrolorima GSP-a! Pitajte doktora Dabića šta je sa njim bilo kad nije imao markicu.

Potresena sudbinom njenog omiljenog doktora, moja luda komšinica rešila je da krene u akciju. Pošto preko leta nije bilo skupštinskih prenosa, a ni onih iz Haga, smislila je novu zabavu: besomučno je zvala sve institucije sistema i urlala satima na sirote službenice koje su slučajno podigle slušalicu. Neka malo i one zarade svoju platu, kad ja već slušam komšinicu besplatno.

Završen je jubilarni 65. filmski festival u Veneciji. Žiri u sastavu:

Wim Wenders (Germany) President
Yurij Nikolaevic Arabov (Russian Federation)
Valeria Golino (Italy)
Douglas Gordon (UK)
John Landis (USA)
Lucrecia Martel (Argentina)
Johnnie To (China, Hong Kong)

je dodelio sledeće nagrade:

Dragi ljubitelji filma,

u organizaciji Evropske filmske akademije biraju se najbolji evropski filmovi. Nagrade se dodeljuju u više kategorija:

EUROPEAN FILM 
EUROPEAN DIRECTOR 
EUROPEAN ACTRESS 
EUROPEAN ACTOR 
EUROPEAN SCREENWRITER 
EUROPEAN CINEMATOGRAPHER 
EUROPEAN COMPOSER 
EUROPEAN DISCOVERY 
EUROPEAN FILM ACADEMY PRIX D’EXCELLENCE 
EUROPEAN FILM ACADEMY LIFETIME ACHIEVEMENT AWARD
EUROPEAN ACHIEVEMENT IN WORLD CINEMA
EUROPEAN FILM ACADEMY CRITICS AWARD - Prix FIPRESCI
EUROPEAN FILM ACADEMY DOCUMENTARY –Prix ARTE
EUROPEAN  FILM ACADEMY SHORT FILM – Prix UIP
PEOPLE’S CHOICE AWARD for Best European Film

Vaš glas možete dati za "Pepole's Choice Award", i glasanje traje do 31.oktobra 2008.

Dodela 21. Evropskih filmskih nagrada se održava u Kopenhagenu 6. decembra kada ćemo saznati pobednike iz svih kategorija.

Slede nominovani...

"Kad umreš, glas koji čuješ na nebu neće biti Don Lafonten, nego Bog koji će pokušavati da zvuči kao Don" rekao je Ešton Smit.

Tužna vest za sve ljubitelje filmskih trejlera: umro je Don Lafonten (Don LaFontaine), čovek koji je svoj glas pozajmio za preko 5.000 filmskih trejlera i 350.000 reklama. Smrt je došla samo nekoliko dana posle njegovog 68. rođendana. Okončala se karijera duga preko 40 godina.

Posle one zločeste dece, red je da se pozabavimo i roditeljima. Ili bar onim jednim "čije se ime ne spominje". Meni se sve čini da je baš on pravi otac većine dece sa prethodnog posta. Bilo kako bilo, evo liste od 13 nezaboranih ili manje nezaboravnih uloga "onoga čije se ime ne spominje".

12. ELIZABETH HURLEY, Bedazzled

Moja omiljena đavolica. Ne nosi Pradu, ali joj crveni bikini stoji spektakularno. Inače je ova scena izbačena iz filma. Može se videti samo na DVD izdanju.

Od ovih 13 može da vam se zaledi krv u žilama ...

13. Jacob Kogan Joshua (2007)

ili šta se desi sa finim dečakom kada u porodicu stigne beba. Ako ga vidite, nipošto mu nemojte davati punjenog pandu.

Iranska Organizacija za kulturno nasleđe, rukotvorine i turizam objavila je kako je dovršila dokumentarac o 'najstarijoj svetskoj animaciji'. Režirao ga je Mohsen Ramezani, a 11-minutni film detaljno predstavlja bokal kojeg je kasnih 1970-tih u jednom grobu otkrio italijanski tim arheologa. Bokal je pronađen u drevnom gradu Shahr-e Sukhte, a procenjuje se da je star oko 5200 godina.
 
Na bokalu se nalazi pet slika koze koja skače na drvo da bi pojela lišće, a tadašnja ekipa nije na vreme pohvatala vezu između tih pet slika. Nekoliko godina kasnije, jedan iranski arheolog otkrio je da slike čine seriju i da se okretanjem bokala dobija poznati efekt animacije. 

Moj drugar Vladan Obradović, inače direktor fotografije, danas mi je posalo ovaj tužan mail.

"Umro je Tomislav Pinter, jedan od najznačajnijih snimatelja i direktora fotografije sa prostora ex Yu. Njegov rad je utkan u najblistavije trenutke Yu filma: Tri, Skupljači perja, Rondo, Samo jednom se ljubi, U raljama života, Sabirni centar, Neretva, Breza, pa čak i Timočka buna. Njegova fotografija je davala pečat kako filmovima debitanata tako i iskusnim rediteljima kao što su Saša Petrović, Veljko Bulajić ili Goran Marković.

Njegovo trajanje kroz raznolike pravce Yu filma dokazuje da je njegov raskošni talenat imao odgovor na sve stilske i ideološke preturbacije koje su protutnjale kroz nekada zajedničku kinematografiju. Samouk, sa izrazitim talentom za vizuelno, nesvršeni student zagrebačke likovne akademije, uronio je davne 48 u svet filmskog medija i ostavio  blistav, neizbrisiv trag u filmskoj umetnosti. Njegov talenat, znanje i pristup filmskoj fotografiji verovatno je bio inspiracija mnogima da se posvete filmu.

Meni svakako jeste."