Sve je počelo kao projekat "Energija u pokretu", a pretvorilo se u jedan potpuno nov umetnički svet.
Prošle godine u Kelnu okupila se grupa kreativnih ljudi koji su želeli da urade nešto zanimljivo. Želeli su da spoje video, grafite i muziku. I počeli su da eksperimentišu sa svetlom. Oni su Marcel Panne, David Lupschen i Tim Fehske. Poznatiji kao Lichtfaktor.

Grafite ne crtaju po zidovima, već prostor osvajaju svetlom.

 

"Kako su veliki svetski državnici branili nacionalne interese svojih zemalja, tako
i Srbija danas brani svoju celovitost i opstanak Kosova i Metohije.
To je osnovna ideja kampanje koju je organizovalo Ministarstvo za KiM, postavivši više od 50 bilborda u Beogradu na kojima su fotografije Čerčila, Linkona, Branta, De Gola... "

Zanimljivo je da su izabrali baš De Gola, jer je upravo on priznao nezavisnost Alžira!

Jedino mi nije jasno kome se ova kampanja obraća. Građanima Srbije? Amerikancima? Englezima? Nisam baš siguran da moju majku zanima šta je rekao Vinston Čerčil za vreme Drugog svetskog rata: "Branićemo ono što je naše. Nikad se nećemo predati."

Onda je kampanja verovatno uperena na mlađu populaciju, jer će oni biti nosioci odbrane srpstva. S obzirom na istraživanje koliko su nam mladi ljudi obrazovani, teško da znaju ko su ti davno preminuli ljudi na bilbordima.

Da bi kampanja bila što uspešnija evo i ja se priključujem i dajem svoj nesebičan doprinos.
Ovaj bilbord se obraća mojoj generaciji koja je uglavnom rasuta po belom svetu, kao biseri, što kaže Bajaga. Ovo je bilbord koji ćemo svi razumeti.

ps. izvinjavam se zbog latinice. Ponestalo mi ćirilice.

NOVO: KAŽIPRST B92 - http://www3.b92.net/mp3/Kaziprst-2007-12-06-09-30.mp3

Jedan od najboljih svetskih scenografa, Miljen Kreka Kljaković dao je intervju za dnevni list Večernje novosti. Kako to već biva kod nas, povod za intervju je njegovo napuštanje projekta "Sveti Georgije..." Srđana Dragojevića.

Kreka je radio scenografiju u preko 20 filmova širom sveta (Arizona dream, Underground, Delicatessen, Dune), a sada je došao da pomogne da srpski film "napravi pomak i iskoči iz okvira amatersko-neprofesionalne produkcije sa kojom se na ovim prostorima susrećemo već dugi niz godina." Nažalost, u tome se prevario.

... srećan vam praznik!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dokle će se diletanti baviti ozbiljnim poslom dovođenja velikih zvezda u Srbiju? Dokle će ti diletanti ugrožavati bezbednost nas i naše dece na koncertima? Kada će neko već jednom snositi posledice za svoju gramzivost i nesposobnost?

Večeras, ogromnu senku na fantastičnan nastup Rijane bacio je čisti dilentatizam firme koja je dovela ovu, trenutno zvezdu broj 1 u svetu. Zapamtite ovo ime: SKY MUSIC. Kakvi amateri! 

Da vas samo podsetim, to je ista ona firma koja nas je sve zajebala prošli put kada su doveli takođe veliku zvezdu 50 Centa. Sećamo se nastupa od 60 minuta, sa velikim kašnjenjem i problemima s obezbeđenjem.

Ovog puta ista meta, isto odstojanje. Ništa nisu naučili i ponovo nas namagarčili. Sami smo krivi. Još jednom: SKY MUSIC.

Teško vas i kišobran može spasiti od velikog pljuska. Ovih dana se događaju različite stvari, a ja stalno imam utisak da sam sve to već i video i čuo ranije. Deja vu. Liči malo i na tridesete, a liči i na devedesete. Samo su se uniforme promenile. I rovovi su dublji. Vođe su i dalje vođe.

Glumci se menjaju, metodologija ista. Prvo smo bili mi protiv njih, a sada smo mi postali oni pa smo krenuli mi protiv nas.

Jedva čekam sutrašnji Rijanin koncert. Možda ona ima bolji kišobran.

Setio sam se gde sam sve ovo već video i čuo!

Ovih dana postalo je opasno šetati blogom. Krenulo neko nevreme. Može vrlo lako da te zavali neka kamenica. Nisam bio na blogu dva dana, i sve se nešto promenilo. Ostvarilo se prokletstvo Radovana Trećeg: Mi smo postali oni, oni su postali mi.

Ono što se ne menja je "Ko sa nama nije, bolje da ga nije."

Pljušti na sve strane. Što se mene tiče ja sam izabrao svoj kišobram. Ime mu je Rijana. Lepa, mlada i talentovana. A tek što peva. I jedino što traži je 100 kg kokica. To valjda možemo da  joj obezbedimo :-) I što je najbolje, dolazi nam u subotu u goste.

Ko želi da se skloni od ovog nevremena, može slobodno pod ovaj kišobran. Ulaz slobodan. Partijske knjižice nisu potrebne. 

 

Pariz, 17. novembar 2007.
Od specijalnog dopisnika Željka

Četvrti put u svojoj karijeri hrvatska i ex-YU diva Tereza Kesovija je održala solistički koncert u pariskoj dvorani "Olympia".

Zbog kolapsa u saobraćaju koncert je počeo sa polučasovnim zakašnjenjem (u 21h umesto u predvidjenih 20h30) a dvorana moram priznati nažalost nije bila skroz popunjena (recimo da je bila puna 3/4).

Na sceni se prvo predstavio orkestar pod rukovodstvom dirigenta Alana Bjelinskog a Tereza je izašla pred publiku izvodeći (već po običaju) "Prijatelji stari gdje ste". Nakon toga je sledio "Nono, dobri moj nono", da bi razgalila relativno rezervisan auditorujum pesmom "Sunčane fontane" (sa spilitskog festivala 1974.).