Na mestu gde se more spaja sa nebom, u nekom drugom vremenu, ziveo je covek.
On nije bio obican po svom opredeljenju kao ni kuca koju je podigao kada se
njegov brod nasukao na pusto ostrvo. To parce zemlje izniklo iz mora sa koga
je rukom mogao da hvata oblake, postalo je njegov novi dom. Iskoristio je
olupinu broda i od nje izgradio svoje skloniste.
S obzirom da na ostrvu nije raslo nista cime bi se prehranjivao, u
pocetku je ziveo od planktona. Covek nije bio svestan zasto to radi, ali
guran instiktom, svako je jutro zahvatao dovoljnu kolicinu vode

Postovana,



Dobio sam mnogo pisama povodom tragicne smrti sesnaestomesecne
Natalije Tesic. Iskreno saucestvujuci u neizmernom bolu njenih roditelja,
shvatam njihovu zelju, kao i zelju drugih gradana koji su mi se obracali, da
budu detaljno upoznati sa tokom lecenja i kompletnom medicinskom
dokumentacijom.

Kao sto ste vec upoznati, zahtevao sam od direktora Doma zdravlja
"Novi Beograd" da podnese ostavku. S obzirom na to da ostavka nije podneta
danas je Gradsko vece, na moju inicijativu, usvojilo predlog

Osvanuo je lep rano-letnji dan. Isla sam na memogram. Istiskali me i pritiskali od napred i sa strane i sto rece jedna moja drugarica: “ instantno ti izrastu kupe.”

Predhodno sam, naravno, ali relativno brzo, odsedela u kancelariji u kojoj sam stiklirala oko desetak papira dok me je poslovno ljubazna sluzbenica propitivala o istorji obolelih od raka u mojoj porodici i tako to. Zacnulo me je pitanje koje se odnosilo na testament. Volsebno sam se pretvorila

Gordanac:"Šta ustvari znači - domisliti kakvu strategiju? Kakav je to proces? Ima li neke oblasti u našim životima za koje su strategije - nepotrebne? Ima li gde su - neophodne? Kako znamo da li naše domišljene strategije - valjaju? Kako pravimo procene, šta nam sve od znanja treba da bi se uopšte upustili u proces "strateškog promišljanja"? Razlikuju li se strategije po tome kakvi su im ciljevi zamišljeni? Ima li i koja je razlika između plana i strategije?[/quote]

Ovo su odlicna pitanja za bilo koji problem sa kojim se susrecemo

 Ucestvujem u komentarisanju od 2000te godine verujuci da i najtisi glas moze da doprinese da bolje preovlada. Naivno i glupo, priznajem. Kao sto se boje stapaju i pomesane postaju  siva, tako su se i glasovi izgubili u preteranoj glasnosti nistavila. Nistavila vladaju, nistavila su uzori, nistavila su IN.

Pa ako je put ka promeni prolaz pored nistavila, kroz njihove kordone, onda let it be. Moj glas, samo jedan vise u nizu piskutavih, protiv NJIH.

Bombardovanje sam provela u Americi u koju sam dosla desetak godina ranije. Znala sam da nam se sprema cudo koje je "mirisalo" 1994 kada sam bolesnoj majci kupovala lekove u privatnoj apoteci a da nikada nisam dobijala racun. Ako, mislila sam, samo kada bi njoj bilo bolje, nema veze sto apoteku drze na divlje. Mirisala je przena kafa u mom kraju sireci miris po Cuburi iz kojekakvih divljih przionica-radnji....U Beograd sam putovala iz Budimpeste, minibusom. Vozac bi stavio pasos mog trogodisnjeg sina na gomilu i u prolazu stavio njegov prvi da vide kontrolori, carinici, na granici. Uz put sam

                                             Pilgrimage

      The Monster who once lived faraway, woke up from having a bad dream: somebody insignificant dared to hurt his pinky, the pride and joy of his left foot. The dream unfolded realistic feelings in a poor Monster’s heart, and he decided to strike someone, for the sake of it. Just like that, out of nowhere as it usually happens in the story, a big, brown  mound surfaced in front of  tired Monster’s eyes.  “What is it,” shouted our beast  and immediately decided

Ne mora bas uvek nesto da se napise. Moze i da se slusa. Sada cu da ugasim svetlo i odoh da spavam.

Prividela mi se u snu MM. U beloj haljini sa ogromnim crnim cvetovima, prisla je mojoj pokojnoj majci i meni, tuzeci se na svoju zlu sudbinu, decu...Kao da je bila po malo zaboravna, blago skleroticna, obracala nam se neznim, vrskajucim glasom i u meni, u tom snu, izazvala duboko sazaljenje. Naisli su neki ljudi koji su, imala sam utisak, gurali sve ispred sebe ne bi li se (Da li se ove tri recce pisu odvojeno, ili zajedno?)provukli da bolje vide, ne znam sta. Citava scena odvijala se na nekakvom stadionu. Iz gurajuce gomile izaslo je dvoje ljudi koji su pohitali prema MM koja je tugaljivo pricala