9. mart nije vlasništvo bilo koga ko je sudelovao u organizaciji samog događaja. 9. mart je simbol onoga radi čega se i desio: osvajanja slobode. To je ostao i danas.

Увалили споредне премисе. Да. 

Уместо питања - А како је могуће да постоје било какви и било чији преговори око тога да ли ће се закон применити? - успешно су се последњих година овде утуриле теме зване  - Ко преговара, ко подржава преговоре, зашто преговори, шта кажу ови а шта они о преговорима, где је доручковала пре преговора госпоја x, где је доручковао господин y, чија тетка је пре десет година пржила јаја на око, а чија пре четири, шта се десило на вашару у несмемодакажемо којем месту у ужој Србији, има ли бува у вашарској кутији шибица..? Код нас, у Србији, изборни закон, Устав, оповргава или одобрава група грађана чији су чланови из редова странака опозиције и странака власти? Па, лакше је да играмо клисцерице. Мање кошта, краће траје, забава искрена, резултат јасан и непоколебљив.

Magarac i dva plasta sena. 

Plast sena i dva magarca. 

Varijante.  

Kako se odlučiti? Kojom motkom meriti? 

Jedno je sigurno. Tu seno, tu magarci, tu daleko a blizu Ukrajina. 

Koju braću podržati?  

Muljavo vreme napolju ... Lebdi neka trula kišica. Nit zima, nit znaci proleća. Kao da se sve zaglavilo u sivilu... Šta vele vesti? Zaustaviti građanske proteste zbog toga što „nije trenutak“, jer navodno slabe pregovaračku poziciju Srbije pred finalizaciju „dijaloga“ s Prištinom? Ne znam. Tako reče Jelena Milić jutros, u utorak, 12.02.2019. godine. Aman. Nije li tokom poslednjih 30-ak godina dovoljno opstruiran svaki pokušaj demokratizacije ovog društva, i to najčešće pod izgovorom da ti razmaženi zahtevi ne bi trebalo da se plasiraju „baš sad“, kad se oko Kosova bije odsudna bitka. 

Vatra i crn dim koji sukljaju sa televizijskih snimaka! Duboko uznemirujuć osećaj da se ponavlja slika za koju su mnogu želeli da veruju da se, valjda, više neće desiti. 

Čitav niz  onespokojavajućih događaja, a onda po srpsku stranu krajnje nelagodna vest - srpski narko-bos sa severa Kosova organizovao paljenje administrativnog prelaza ! 

Kad sutra utvrde, najverovatnije, da ni ovoga puta nije bilo nikakvog hemijskog oružja za masovno uništenje, odnosno da optužena strana nije počinila napad hemijskim oružjem koji joj se stavio na teret i zbog koga se krenulo u odlučnu vojno-humanitarnu akciju u Siriji – ta priča će delovati „gluvo“ baš kao što je delovala onda, posle invazije na Irak i naknadnog saznanja da je sve bio samo bezočan i otrovan propagandni balon kojim je pred delom javnosti opravdavan ratni udar na jednu zemlju. 

Zlo fašizma pobeđeno je u jednom času i taj čas zaista treba slaviti, obeležavati. 

Ali u Srbiji baš i nema mesta potpunom slavlju, jer tog časa nastaje nova nesreća, koja se samo krije iza one prethodne nesreće. Komunisti nisu bili antifašisti, već samo komunisti, kojima je demagogija o antifašizmu bila dobrodošla da učvrste svoju poziciju u javnosti, odnosno da izvedu društveni prevrat, što im je bio jedini cilj, u ratu i nakon njega. Za taj cilj su komunisti bili spremni na sve, u šta su pored ostalog uključeni saradnja sa fašistima, prizivanje i radosno dočekivanje rata u kome strada preko milion i po žrtava samo dve decenije nakon biloškog sakaćenja srpske nacije u Prvom ratu, zatim desetine hiljada pobijenih građana po okončanju samog rata ... 

Da, ostavio. Mada, ovako, kako stoji u naslovu, zvuči kao da se to desilo juče-preključe. Ne, desilo se pre četiri godine. Da sam ih ostavio pre neki dan, ovo pisanije ne bi imalo pravu težinu, jer bi se nad čitavom vešću nadvijala neugodna mogućnost da možda neću izdržati više od nedelju dana i da ću postati „uživalac-povratnik". Ovako, posedujem „staž", dovoljan da priča zavredi i nešto respekta :)

Kako? Imam dvodecenijski minuli rad kao podanik duvanskog dima. U poslednjoj etapi sam bio „izašao" na oko dve pakle dnevno. To je, priznaćete, puno. Često bih

Šta se tada desilo?

Probijanje teške kapije tamnice balvanom trajalo je celih deset godina. Kad je kapija probijena izmešali su se tamničari i utamničeni. Jedni su jurili ovamo, drugi tamo. Na kraju su se spojili u jednu masu, usplahirenu. Jedni zadovoljni što su oslobođeni, drugi zadovoljni jer ih ovi oslobođeni nisu dirali uprkos desetogodišnjim mučenjima. 

Težina kapije, ali i težina balvana stvorili su generaciju umornih. Stvar je potrajala jedno vreme, na onom početnom poletu zbog otvaranja kapije. A onda se kapija zatvorila opet, sama od sebe. Zaboravili

Пад подршке ЕУ у Србији и пад подршке Русији. Једни сувише близу, други сувише далеко. И једни и други Србији мало дају и сувише траже. Ни без једних ни без других не можемо. И једни и други могу без нас, али ни једни ни други нас не испуштају. Пад подршке и овима и онима. Волели себе или мрзели себе, јер и ту изнутра је уграђен раскол, Србији остаје само Србија?

Да ли је ово 1914? Да ли је ово 1941? Да ли је ово 2022?