Nebrojeno puta smo čuli kako su „mladi budućnost društva". Ipak, u praksi, često se ostaje samo na toj frazi.

Kakva je zaista pozicija mladih u novije vreme? Oni su, baš zato što su mladi, najosetljiviji deo naše zajednice. Mlade je stoga najviše pogodila višegodišnja kriza društva, obeležena svakojakim sukobima, ratnom atmosferom, opštim padom moralnih normi, ekonomskim propadanjem... Obuzeto „sudbonosnim pitanjima", društvo nije imalo ni dovoljno snage, ni dovoljno sluha da se pozabavi mladima. Porodični ambijent je sve vreme opterećen pitanjima golog

Дан пре јучерашњег дана? 
Ах, да: ПРЕКЈУЧЕ. 
Не знам зашто скоро сви кажу - прекључе. Звучи као пре кључања, или пре закључавања ... 

Realpolitika deluje kao davna prošlost. Stvari su stigle do polarizovanja koje više ne trpi nijanse. Zato su raniji koncepti danas potpuno nefunkcionalni. Klasična politika je izgubila posao. Primat je dobila tehnificijelna politika, bezdušna, potpuno planirana, odljuđena. Recimo, induktivno, otkud rijaliti? Kao medijska pojava, da, ali pre svega kao društveni fenomen? Da li je neko to isforsirao zato što voli prost puk, i, onako altruistički, daje mu zabavu, ili kroz tu formu plasira nekakav svoj interes? U prvo ćemo teško poverovati. Onda, šta? Rijaliti ima zadatak da spusti nivo shvatanja života, nivo bavljenja stvarnošću, iliti da podigne nivo plićaštva, pojednostavljenja stvari i pojava, da agresiju nametne kao društveno prihvaćenu normu, da umesto dijaloga nametne oštru svađu i glumatanje, ... 

Ljudi iz FSS u šareni mirišljavi papir uvijaju svoj rad i  svoje odluke koje su doneli pred SP u fudbalu u Rusiji. Naravno. Nije se ni očekivalo da će priznati neku grešku. Pre svega lakrdiju oko smene Slavoljuba Muslina, selektora koji je Srbiju odveo na SP. Bio sam odlučio da o ovogodišnjem fudbalskom SP ništa ne pišem. Ipak ... Na objavljivanje ovog kratkog posta podstakla me hiperzanimljiva izjava S. Miloševića, potpredsednika FSS: 

 „ ... Sada, na ovom Svetskom prvenstvu imamo kuriozitet da je Srbija najviše pretrčala kilometara u grupnoj

Sistem društvene samozaštite i samokontrole je delovao tako što vam niko direktno ne naredi da nešto uradite ili da ne uradite, ali vi nekako ipak znate kako je "najbolje" postupiti. Ovo se odnosilo i na službena lica, i na neslužbena lica, i na organizacije... I, važilo je u svim oblastima.

Jasno je da to što je uvežbavano decenijama nije moglo da se izgubi u ovo nešto malčice godina traljave demokratije.

Osvanula u Politici vest da je otkazana izložba karikatura Jovana Prokopljevića, koja je bila spremna i otvaranje je trebalo da bude održano danas (sreda, 26.februar). Prokopljević, koji je dugogodišnji karikaturista i nagrađivan je širom sveta, izjavio je da mu je u kratkom telefonskom razgovoru rečeno da je razlog ovog naprasnog otkazivanja to što je ipak u pitanju «politička karikatura».

Povod za ovaj post je sledeća vest:  

"Sudija odbio da venča belkinju i crnca

Mirovni sudija iz Luizijane Kejt Bardvel odbila je da venča belkinju i crnca, uz obrazloženje da to čini zbog njihove buduće dece, jer na osnovu iskustva zna da većina mešovitih brakova...  " (B92) - A evo i celog izveštaja...

Šta na ovo reći? Svako svoju muku ima. Kod nas benigno-maligne neofašističke strukture, a kod Amera ... E, sad, ne znam da li je u pomenutom slučaju sudija

U momentu postavljanja ovog bloga, samo je još oko sat vremena bilo ostalo do početka zakazanog dvoboja.... Situacija napeta: suparničke strane se merkaju – svako je još uvek u svojoj busiji...  Ne čuje se ništa osim povremenog zveckanja mamuza ...

Dobovanje, neobično, zvonko... Skoro kao kada grad dobuje po krovnom prozoru, samo bez one oštrine.

Mali eksperiment blogoupraviteljstvujućeg sovjeta, koji se sastojao od ukidanja ranijeg davanja preporuka na tekstove i prebacivanje te funkcije na Facebook, izgleda da je okončan. Preporuke su opet tu, onakve, kakve su bile i ranije. Jedino što je, gledano s desna na levo, data prvovažnost brojci koja označava koliko je neki tekst čitan, dok su preporuke „tek u nastavku". I, zadržana je novotarija koja se odnosi na Facebook, odnosno, dugme kojim se neki tekst, osim na raniji način, može preporučuiti i putem pomenutog, masovnog internet medija...

Šta bismo bez našeg RTS dnevnika? E, to se zove javni servis. Pa, zaista. Jer, stvarnost nikad bolja. Posebno juče i danas, tokom predizborne tišine.