Primećene su određene negativne pojave, u partiji, samim tim i u društvu …

No, pogledajmo prvo onamo, podalje, iza leđa ove početne rečenice. Zašto se urušio sovjetski sistem, sovjetska država? Onolika sila, na onolikom prostoru, sa onoliko rudnog blaga, reka, oranica ... Činilo se, zar ne, da takva jedna struktura naprosto ne može biti ugrožena, ni u kom smislu. Zašto se urušilo to, toliko? Pa, eto, zato što nije bilo dijaloga.

Danas je u Jasenovcu... obeleženo... Šta se tamo više uopšte može obeležiti, osim smrti stotina hiljada civila svih uzrasta, odnosno  načina smrti nad kojim su čak i sami nemački nacisti bili šokirani? 

Poručiše sa današnjeg, prigodnog skupa, da se zločin ne sme ponoviti, ni mržnja, ni ... 

Vest koja se u poslednje vreme nekako očekivala, kao logična, ili senzacija za medije? Uhapšen je poslednji haški optuženik, Goran Hadžić. Na Fruškoj Gori. Dakle, sve vreme je bio tu negde, kraj nas, samo nam nije bio vidljiv.

Od magacionera, do predsednika tzv. Republike Srpske krajine. Od radnika i člana komunističke partije, do nacionaliste, saradnika policijskih struktura ... Kažu da je u ono tragično vreme veoma dobro zaradio trgujući drvenim građom. Preselio se u Srbiju, u Novi Sad. Njegova porodica danas poseduje pozamašnu imovinu. – Otprilike tako izveštavaju mediji. 

O svojevremenom nestanku Gorana Hadžića pisao sam jedan blog. Pre oko dve godine.

Jedan po jedan, oni koji su optuženi za zločine počinjene tokom sukoba u bivšoj Yugoslaviji stižu u ruke pravde. Pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način.

Za sada poslednje lice iz te crne kolekcije je Branimir Glavaš. To hapšenje ohrabruje. Upućuje na zaključak da se stvari ipak menjaju i da, uprkos iritirajuće sporoj, a često i kalkulantskoj pravdi, begunci neminovno bivaju sustignuti.

No, hapšenje Glavaša ima i ono drugo značenje, jer „podiže lestvicu" Srbiji kad je reč o stepenu revnosti u ispunjavanju obaveza prema haškom sudu.

Čak i ja, koji se shodno stavu o našem estradno-kulturnom trendu baš ničem dobrom ne nadam kad je reč o prikazivanju songova koji se kandiduju za nastup na Euroviziji, bejah zatečen. Bejah zatečen uprkos tome što imam vakcinu: poslednjih godina to ne gledam da bih uživao u muzici (koje nema), već kao slučaj koji valja razmotriti. Naravno da estrada nije opera, i to se od nje uopšte i ne očekuje. No, estradi baš i nije mesto na Beoviziji, koja, naposletku, šalje nekoga ko će biti naš reprezent tamo negde. Dakle, ipak je na Beoviziji potrebna neka nijansa prilagođavanja, odlepljivanja od neestetske rutine. Međutim, ne samo da se to "odlepljivanje" nije desilo, nego je stvar otišla na suprotnu stranu – tako da ovo na Beoviziji više nije čak ni estrada. Jer i estrada, takva kakva je, napinje se da bar na nešto liči, da ne ide do totalnog dna. Ovo sada je sprat niže od estrade. Stvarno je teško bilo za gledati. 

Vatra i crn dim koji sukljaju sa televizijskih snimaka! Duboko uznemirujuć osećaj da se ponavlja slika za koju su mnogu želeli da veruju da se, valjda, više neće desiti. 

Čitav niz  onespokojavajućih događaja, a onda po srpsku stranu krajnje nelagodna vest - srpski narko-bos sa severa Kosova organizovao paljenje administrativnog prelaza ! 

Uradili smo tačno ono što je trebalo da uradimo:

95 minuta ... Srbija - Nemačka 1:0 - !!!:)

Ovaj post bi bio dovoljno sadržajan i da je sastavljen samo od tog lepog i uzbudljivog iskaza -

Srbija - Nemačka  1:0  ...!!!

Zapravo, sve je rečeno u mom prethodnom postu. Nisam želeo da se bavim analizama sastava našeg tima, detaljima igre... Interesovao me je, isključivo, stav prema utakmici sa Nemačkom, našim starim fudbalskim prijateljem i valjda najvećim rivalom. 

Dakle - sve piše ovde, u PRVOM POLUVREMENU  ! 

Podneta je inicijativa. Nije to ni nešto posebno iznenađujuće kad se bolje sagleda narav ovdašnjeg političkog tkiva.

 I, ne treba prejudicirati. Kao prvo, spomenik je spomenik. Samim pojmom „spomenik“ nije određeno da li se on podiže kao podsećanje na nešto pozitivno, ili na nešto negativno. Imamo brojne primere spomenika podignutih za velika dela i dostignuća, a imamo i spomenike koji podsećaju na veoma loše stvari.

Elem, ako saradnici i saučesnici

Napomena: Svaka veza sa stvarnim događajima slučajna je.

Jedan lekar, član konzilijumskog tima izjavio je da je pacijent uprkos svom čvrstom uveravanju da to neće činiti ipak počeo da prima infuziju, te da je to bilo neophodno kako ne bi bili ugroženi određeni organi pacijenta. Lekar nije mogao da kaže koji organi su u pitanju, jer bi time bila ugrožena lekarska etika. 

Boris Tadić – Tomislav Nikolić. Ispostavilo se pitanje da li će se najavljeni tv-duel i ostvariti. Naravno, bilo je jasno da hoće. Jer, da obojica nisu mislili ozbiljno, niti bi jedan prihvatio, niti bi drugi prethodno pozvao (i sve to, u oba slučaja, pred milionskim auditorijumom). Inače, stigla je i medijska potvrda da će se duel održati , i u kom terminu. 

Skoro pola Srbije pred okvirom tv-ekrana. Tu blještav, ali ukusno skorman studio, tu pažljiv voditelj, tu pitanja koja se provereno tiču građana, makar u prvom delu emisije, a tu i voda, na stolu, u čaši, skoro dva „deci“.