Ko bi rekao da je prošlo već sedamnaest godina! Prestao rat, počeo mir. Da li bi to zaista bila primerena definicija?

Hoće li i ovaj slučaj, poput mnogih, svojim najvećim delom biti procesuiran van suda? U utorak ujutro se pojavila vest da je u toku hapšenje Jožefa Kase (tako su to krstili mediji). Ako gledamo našu već ustaljenu praksu, nije isključeno da će se neki povodom toga oglasiti i, možda, hapšenje proglasiti za politički motivisano, a nije isključeno ni to da će cela stvar biti okvalifikovana kao pokušaj remećenja skladnog multietničkog života u Vojvodini, ugrožavanja Mađara itd. Ali, hajde da sačekamo i da vidimo šta će sve oko toga biti.

Ne bih ni pominjao ovo oko Kase, da mi na pamet ne padoše još neki slučajevi. Možda nije umesno stavljati ih u isti koš, ali tu svakako ima izvesne pravilnosti.

Nešto mi ovaj "patriotizam" poznat. U Srbiji je ovih dana, nakon još jednog od haških tumačenja "pravde", i među tzv. običnim ljudima i među intelektualcima na delu slična histerija kakva je bila ona s kraja 80-tih godina

Zvezdaš sam i nije da ne navijam da se stanje u klubu popravi. Daleko od toga. Ipak, ova slika je, hm, ne baš samo fudbalska.

Trojica visokih funkcionera razgovarali su iza otvorenih vrata.

Gledam večeras atletiku na OI. Uživancija zbog praćenja "kraljice sportova" dobija i dodatnu dimenziju. Naime, jedna takmičarka u skoku s motkom, koja je nešto punijih butina, obara letvicu... Te detalje je odmah spazio stručnjak za žensku lepotu i stari slavenofil, naš veliki sportski komentator, Duško Korać.  I, rekao je, otprilike – Hm.. ova takmičarka je malo jače građe... Ipak je za ovu disciplinu potrebno drugačije telo... potrebna je građa vidre. Takvo telo, recimo, ima Jelena Insibaeva...

Mislim da je ovaj čovek i te kako zaslužio da se nađe na blogu. 

Asmir Kolašinac nije osvojio medalju, ali medalja nije jedino merilo uspeha. Ne kažem to zbog onoga „važno je učestvovati“, već pre svega zbog načina na koji je naš bacač kugle nastupao. 

Da, bre, odavno se nešto nismo pitali gde je Bogoljub. U prijateljskoj Rusiji, ili kod druga Mila u Crnoj Gori, ili na nekom toplom XL ostrvu sa udobnim ležaljkama i dugim peščanim plažama..? Bilo je zanimljivo to nagađanje, koje se s vremena na vreme budilo, kao dobra, a zapostavljena mentalna igra.

Okončanje sedmogodišnjeg čekanja na povratak svog supruga objavila je Milanka Karić, dodavši kako će on najzad imati priliku da dokaže da su sve one optužbe bile zlonamerna konstrukcija.  

Svako je nevin, dok se ne dokaže da je kriv. Važi to i za Bogoljuba. Ne znam zašto je onda nevini ovoliko dugo bežao po belosvetskim destinacijama (ako isključimo da je sve vreme ovde, u Srbistanu).

Meseci isprazne političke kampanje, meseci tokom kojih je Srbija bila odsutna iz sopstvenog života. A već odavno je u stanju u kome se nikako ne bi smelo dozvoliti da stoji u mestu. Posledice tog stajanja moći će da se samere, u raznim oblastima života, tek onda kad budu najvidljivije, i najneprijatnije. Imali smo prvo kampanju pre kampanje, nekoliko meseci pre raspisivanja izbora. Zatim je trebalo da prođe i onaj zvanični deo kampanje. U ovoj, poslednjoj fazi, koja je usledila nakon obavljenih izbora, nedelje su proticale u mučnim dogovorima, potpisivanjima sporazuma, medijskim nagađanjima, preokretima, tvrđenjima pazara... Biće da se to danonoćno pregovaranje na koje su ljudi skoro već i oguglali, sada konačno privodi kraju. Naime, objavljen je po medijima najverovatniji sastav nove vlade Republike Srbije koju bi za nekoliko dana trebalo da izglasaju narodni poslanici. Analitičari predviđaju da novu vladu čekaju znoj i patnja. Ako njih čekaju znoj i patnja, šta onda tek čeka građane? Evo kako bi, prema najavama, vlada trebalo da izgleda:

1. Mandatar buduće vlade – Ivica Dačić (SPS). Osim što će biti premijer, Dačić će nastaviti da predvodi ministarstvo unutrašnjih poslova.

2. Ministarstvo odbrane – Aleksandar Vučić (SNS). Takođe, Vučić će biti prvi potpredsednik vlade, zadužen za borbu protiv korupcije. 

Lopta je okrugla. Osim u FSS. Ta lopta izgleda može da stoji samo u jednoj poziciji.

Održani su izbori za predsednika FSS. Sve je proteklo «mirno i demokratski», a Karadžić je jednoglasno izabran (to mu je drugi mandat) i rukovodiće srpskim fudbalom do 2016. godine. 

Od početka su ovaj izborni proces pratile, valjda u skladu sa opštim stanjem našeg fudbala, silne kontraverze, tiho ili glasno izrečena nezadovoljstva, sumnje... Karadžić je koju sedmicu ranije izjavio da je naprosto morao da se kandiduje, jer je imao podršku koja je do sada nezapamćena.