Što me znači da Nemci ne napadaju. Naprotiv, oni se dosledno drže devize da je napad najbolja odbrana.

(Probaću da promenim stil izlaganja i ovo prikažem preglednije i u lakšem tonu.)

U leto 1944. partizani su stvorili značajno uporište u Srbiji, između Ibra i Južne Morave, a dodatne jedinice se, i pored ometanja i zaseda, prikupljaju s leve strane Lima.
Komandant Srbije dobija zadatak da svojim skromnim trupama, uz supstancijalnu pomoć četnika, likvidira uporište NOVJ u Srbiji. Tokom celog jula nižu se operacije ("Trumpf", "Hallali" i "Kehraus").
Takođe, počela je da se formira koncentracija snaga NOVJ u Sandžaku.

Štab Ag"F" zadužuje štab 5. SS korpusa da razbije koncentraciju NOVJ iza Lima i stavlja mu na raspolaganje svoju operativnu grupu. Komandant korpusa Artur Phleps (na slici), koji raspolaže kvalitetnim i krupnim borbenim formacijama, prebacuje svoj štab iz Sarajeva u Rašku, i organizuje tri uzastopne operacije "Röslein" u jugoistočnoj Bosni, "Draufgänger" u severoistočnoj Crnoj Gori, tokom jula, i najambiciozniju "Rübezahl" u severnoj Crnoj Gori.
Operacije u Toplici i Jablanici dovele su neučvršćene jedinice NOVJ u Srbiji u prilično tešku poziciju. S druge strane, operacija "Draufgänger" je krenula naopako po Nemce. Nakon početne inicijative od 18. jula, 24. jula snage NOVJ preduzimaju protivnapad, razbijaju glavninu 21. SS divizije i dovode Nemce u težak položaj, sabijene u obruč u oblasti Murina. Vrhovni štab međutim naređuje, i nakon dva dana ponavlja naređenje ovim jedinicama da bezuslovno napuste započeto uništavanje nemačke grupacije i hitno odmarširaju preko Ibra i Kopaonika, gde je srbijanskim partizanima neophodna pomoć.
Ova grupacija 3. VIII probila je nemačku odbranu na Ibru i narednih dana na Kopaoniku razbila 4. grupu jurišnih korpusa JVuO.

Na današnji dan pre 65 godina okončana je jedna lakrdija.

Tokom 1941, nakon okupacije, u Srbiji su se pojavile dve navodno suprotstavljene opcije:

Đeneral Mihailović je prikupljao, povezivao i organizovao oficire, vojnike i aktiviste na platformi nepristajanja na predaju.

S druge strane, đeneral Nedić je smatrao da teška situacija u kojoj se našao srpski narod zahteva od njega "žrtvu" da stupi u dobrovoljnu zločinačku službu okupatora i srpskih krvnika.

Ova podela je od samog početka međutim bila privid, predstava za publiku.

Na današnji dan pre 65 godina predstava je konačno okončana i zavesa spuštena. Saveznici i kralj Petar II odbacili su Mihailovića, a ovaj je i zvanično "usvojio" i priznao očinstvo nad Nedićevim kvislinškim aparatom.

Boško Kostić, lični sekretar Dimitrija Ljotića i službenik Nedićevog režima, u svojoj knjizi "Za istoriju naših dana" (Lil 1949) piše:

Na današnji dan pre 65 godina, 14. IX 1944. poginuo je Franjo Kluz, narodni heroj, pilot Prve eskadrile NOVJ.

Rođen je u Potkozarju, u Jošiku kod Bosanske Dubice, 18. septembra 1912. godine. U vazduhoplovstvu kraljevine Jugoslavije bio je pilot izviđačke eskadrile.

Nakon mobilizacije u vazduhoplovstvo NDH, uspostavio je veze sa terenskom organizacijom NOVJ u Banjaluci. Organizacija je u strogoj tajnosti pripremala njegov izlazak na slobodnu teritoriju.

Najveći problem predstavljalo je uređenje poletno-sletne staze. Ovaj problem rešen je kad su jedinice Glavnog štaba za Bosansku Krajinu 16/17. V 1942. zauzele Prijedor i Ljubiju. Već posle nekoliko dana, 23. maja 1942. godine, avionom "Potez XXV" sletio na sletilište Urije kod Prijedora. Istog dana, u Prijedor se spustio i pilot Rudi Čajavec s mehaničarom Milutinom Jazbecom.

Kluz je sa svojim avionom, koristeći Prijedorsko i još neka improvizovana uzletišta, svojim avionom izveo 11 borbenih letova. Strelac na avionu bio je njegov stari poznanik iz vazduhoplovstva Ivica Mitračić. Ovi letovi privukli su pažnju neprijatelja.

(Banjaluka i fašizam, prvi deo)

Nije Mladić. Nije čak ni Draža.

Nešto staro, od pre 65 godina. Naime, u to vreme, 18-28. IX 1944. Peti korpus NOVJ vodio je tzv "Drugu banjalučku operaciju", sa ciljem uništenja sistema nemačko-ustaških garnizona u donjem toku Vrbasa i oslobađanja Banjaluke.

(Prva banjalučka operacija vođena je 31. XII 1943 - 3. I 1944.)

(Na slici - zgrada banovine u centru Banjaluke nakon oslobođenja septembra 1944. Zarobljene ustaše pod stražom ruše svoj bunker)

Nakon konačnog oslobođenja gornjeg toka Vrbasa (Bugojno, Donji Vakuf, Jajce), i Sanske doline sa Prijedorom i Ljubijom krajem avgusta i početkom septembra 1944, stekli su se uslovi za napad na Banjaluku.

Tokom napada savladana je spoljnja odbrana i za nekoliko dana uličnih borbi oslobođena cela Banjaluka, uključujući i kompleks utvrđenih zgrada u centru, tzv. Citadela. 200-300 Nemaca utvrdilo se u starorimskom utvrđenju Kastelu. 5. korpus nije raspolagao teškom artiljerijom kojom bi mogao savladati ovo utvrđenje, pa je tražena vazdušna pomoć Saveznika, koja je međutim izostala.

Komandant odbrane Banjaluke, general Karl Krebs fon Devic sa članovima štaba zarobljen je 22. IX u oblasti Klašnica, prilikom pokušaja proboja. To je bio prvi nemački general zarobljen na teritoriji Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Na današnji dan, pre 67 godina, 6. IX 1942. u selu Dobro kod Livna, naredbom Štaba IV operativne zone Hrvatske, prikupljena su 4 bataljona koja su već stekla borbeno iskustvo na području Dalmacije, i formirana je Prva dalmatinska NOU brigada. U stroju je pri formiranju bilo 1.217 boraca, (83 žene).
Brigada je prošla kroz mnoge teške i značajne bitke, među kojima su: - uništenje ustaško-nemačkog garnizona u Jajcu, XI 1942. - uništenje italijanskog garnizona u Prozoru, II 1943. - bitka na Sutjesci, V/VI 1943. - odbrana Splita, 11-27. IX 1943. - odbrana južne Dalmacije, XI/XII 1943. - desant na Korčulu, IV 1944. - oslobođenje Hvara i Brača, IX 1944. - razbijanje nemačke borbene grupe u Vukovom klancu, X 1944. - Kninska operacija, XI/XII 1944. - Mostarska operacija, II 1945. - Ličko-primorska operacija, III/IV 1945. - Tršćanska operacija, IV/V 1945.

Gledano objektivno, bez unošenja strasti (ako je moguće), nama se dogodio zanimljiv psihološki fenomen.
Gledamo u zlo.
Ono govori kao zlo.
Ponaša se kao zlo.
Zlo misli.
Ne krije ništa od toga.
A mi smo u stanju da ga vidimo kao dobro, i da ga kao takvog uzdižemo.
Potpuno neosetljivi na činjenice, razum, logiku, moral.
I tako 20 godina.

Kada su svojevremeno navodno upitali Hjui Longa, guvernera države Luizijane, da li bi fašizam ikada mogao doći u Ameriku, njegov odgovor je glasio ovako: "Naravno, samo što će ga ovde zvati antifašizam."

Ciljevi ukratko - rezime

Istočno od Drine nalazi se Srbija - srce Balkana. U Srbiji se razmerno malim snagama može zaustaviti krvotok Balkana, i tako učiniti položaj okupatora neodrživim. To je ideja koju vatreno zastupa saveznička Komanda Sredozemlja. Draža je odbio, a Titov pokret žarko želi ovaj posao, i spreman je na sve. Saveznici su spremni da pomognu.
Partizani imaju još jedan dodatni motiv: politički. Srbija je takođe i politički ključ Jugoslavije - bez Srbije nema pobede. Saveznici su se pomirili s tom cenom.
Mihailovićeve snage tokom 1943. uspeli su da oporave i unaprede svoju organizaciju u Srbiji, i imaju određeni uticaj i snage, Međutim, svojim kompromiserstvom potpuno su izgubili podršku Saveznika, i sad nemaju na raspolaganju ni jednu pobedničku opciju. Prisiljeni su braniti Srbiju od NOVJ radi golog opstanka. To ih čini prirodnim saveznikom Nemaca u ovoj priči. Usled toga Nemci - i pored njenog značaja, a usled akutne potrebe za snagama na drugim mestima - drže Srbiju sa šakom pomoćnih jedinica, bez prave vojske.

Na prelazu 43/44 zapadno od Drine i Dunava i južno od Lima Nemci su raspolagali sa nekih 300.000 svojih vojnika plus nekih 200.000 snaga NDH i drugih kvislinga. Nasuprot njima bile su snage NOVJ koje su Britanci procenili na 180.000. Međutim, ove dve grupacije bile su u klinču.
Mihailovićeve snage Britanci su procenili na 20-25.000 ljudi.

Milan Lukić osuđen je na doživotnu robiju. Valjda je to dobra vest.
Višegrad je dobio još jednu znamenitost. Pored mosta Mehmed-paše Sokolovića. Pored Ive Andrića. Tu su sad i masakr u Pionirskoj ulici, i Bikavac.
Gledao sam RTS2 nedavno reportažu o Višegradu. Kažu, idilična varošica, sa velikim potencijalom za razvoj turizma.
Nisu mislili na Bikavac ni na Pionirsku.

Ne može se mnogo toga zameriti medijima. Spikeri su svojim monotonim glasom pročitali osnovne činjenice o suđenju, i osnovne činjenice o zločinu. U tu-i-tu kuću saterano šezdeset ljudi, pa zatim, zajedno s kućom, živi spaljeni. Devojčice držane u ropstvu, silovane, masakrirane.
Zatim su, istim tonom, prešli na proteste proizvođača malina, ili uspehe vaterpolista.
Šta ćeš, život teče dalje, kaže izreka.

Kako za koga.

Pre dve i po godine napisao sam članak "Beogradska operacija" na Vikipediji - evo odlomka:

********************************************************************************* 

Борбе за Београд

Ангажоване снаге

(Немачки бункер на углу Змај Јовине улице и Обилићевог венца)

Са немачке стране, у борбама за Београд учествовале су две групације: у самом граду и околини била је распоређена борбена група "Шнекенбургер", названа по команданту генералу Вилију Шнекенбургеру (Willi Schneckenburger, погинуо 13. октобра 1944.). Њу су сачињавале следеће јединице:

1. 2 батаљона 750. пука 118. ловачке дивизије
2. Пук "Тврђава Београд" (касније Дивизијска к-да за посебне намене "Штефан")
3. Бригада "ф. Рудно"
4. делови 737. пука 117. ловачке дивизије
5. допунски батаљон 7. СС дивизије "Принц Еуген"
6. 28. ландесшицен-батаљон
7. неколико полицијских батаљона
8. један рударски заштитни батаљон из Костолца
9. 38. моторизовани противавионски артиљеријски пук
10. неколико дивизиона артиљерије 2. оклопне армије
11. 202 тенковски батаљон
12. делови 5. моторизованог полицијског пука

Укупна јачина ове групације износила је преко 20.000 људи, 40 тенкова и око 170 топова и минобацача.

У источној Србији на пробоју према Београду налазила се борбена група "Штетнер" (Walter Stettner Ritter von Grabenhofen, погинуо 18.10.1944.). Њу су сачињавали:

1. 1. брдска дивизија
2. 2. пук "Бранденбург"
3. 749. пук 117. ловачке дивизије
4. 117. извиђачки батаљон
5. један батаљон 7. СС дивизије
6. делови полицијских јединица из источне Србије

Укупна јачина ове групације износила је преко 20.000 људи, 35 тенкова и око 150 топова и минобацача.

19. avgusta 1944. u oblasti od Crnog do Jadranskog mora situacija je bila otprilike sledeća:
- na zapadu 2. Okl. armija (300.000 Nemaca + kvislinzi) u klinču sa snagama NOVJ.
- na jugu Armijska grupa "E" (350.000 Nemaca) raspoređena po istaknutim tačkama i komunikacijama odbrane Grčke i Egejskog mora.
- na istoku u Moldaviji nemačko-rumunska Armijska grupa "Južna Ukrajina" (ukupno 643.000 ljudi) u borbenom kontaktu sa 2. i 3. ukrajinskim frontom Crvene armije.
Nakon napredovanja Crvene armije u Belorusiji i Ukrajini tokom leta, ovaj nemački položaj u Moldaviji predstavljao je neku vrstu izbočine.

Crvena armija je iskoristila ovaj operativni motiv, koncentrisala znatne snage (929 hiljada ljudi i masu tehnike), i 20. avgusta započela ofanzivu čiji je glavni udar bio usmeren sa severa ka Crnom moru, radi odsecanja i opkoljavanja neprijatelja u Moldaviji. Usled ovog dobro plasiranog udara, u roku od samo nekoliko dana Ag "Južna Ukrajina" je delom potisnuta, delom razbijena, delom uništena.
Ova pobeda je međutim donela još dalekosežnije plodove. 23. VIII u državnom udaru oborena je fašistička vlada u Rumuniji, i sledećeg dana nova vlada objavila je rat Nemačkoj. Domino-efekat proširio se uskoro i na Bugarsku.
To je Crvenoj armiji otvorilo široku perspektivu, a Nemcima veliki problem. Crvena armija nije imala spremne resurse za eksploatisanje ovog uspeha. Gotovo ceo sledeći mesec potrošen je na posedanje strateških tačaka i komunikacija, i sukobe manjih snaga. Cela 37. armija angažovana je na blokadi bugarsko-turske granice. Za glavnu nagradu, Panonsku niziju, još nisu postojale dovoljne snage.
Ovakav razvoj učinio je nemački položaj u Grčkoj neodrživim. Osim toga, snage iz Grčke bile su neophodne za odbranu Panonije. Zato su Nemci 1. septembra počeli pokrete trupa iz Grčke na sever.
To je iznenada učinilo staro strateško pitanje Srbije akutnim - zauzimanje komunikacija u Srbiji izbacilo bi Ag"E" iz igre.
Međutim, 1. septembra Velika Morava je Crvenoj armiji udaljena 600 km, a za Ag"E" 400 km.
Tako 1. septembra tri vojske maršuju prema Moravi: Crvena armija sa istoka, Ag"E" sa juga, i NOVJ sa zapada.
Istog dana, počinje ambiciozna operacija "Ratweek" savezničkog vazduhoplovstva i kopnenih snaga NOVJ usmerena na blokiranje nemačkog pokreta i uništavanje njihovi kolona u pokretu.
20. septembra postignuta je koncentracija 30.000 boraca NOVJ između Mladenovca i Šapca, i oko 75.000 crvenoarmejaca sa obe strane Dunava ispred jugoslovenske granice.