Iako imam već par neobjavljenih blogova o Rimu, morao sam da napišem nešto o ovom gradu jer on to svakako zaslužuje a i ima previše detalja pa da nešto ne zaboravim. Koliko god puta da idete i posetite Veneciju svaki sedeći put ćete naići na nešto novo. Taj grad jednostavno ima neki svoj poseban duh.

U ovom prvom blogu ću pisati o onim manje

Znamo li šta je to sukob interesa? Definitivno NE. U Srbiji je to misaona imenica. Samo da se zna da sukob interesa (engl. conflict of interests) nije isto što i pohlepa ali su ove dve pojave tesno povezane a u dragoj nam Srbiji u preko 90% slučajeva sukoba interesa je rezultat pohlepe i to tolike da sukob interesa i ne postoji, jer se sve radi u svom interesu. Gde je tu sukob interesa? U Srbiji se to zove “ja tebi – ti meni”, “tante za kukuriku” itd. Ima dosta naziva.

2 dan

Evo nas kod drugog dana obilaska Rima. Drugi dan je najvećim delom rezervisan za obilaženje Vatikana odnosno muzeja u Vatikanu i znamenitosti u njegovoj okolini ali o njima ćemo malo kasnije. Ono što je najbitnije da znate što se Vatikana tiče je da za ovaj muzej vlada ogromno interesovanje nebitno koje je

I deo

Ovih dana me zvahu iz Sony-ja, kažu imaju jedan posao ko za mene pa da dođem na razgovor. Lepo, pomislih se, daj da vidimo o čemu se radi. Na razgovoru svi lepo uparađeni, odelca, što bi se kod mene reklo muva da se satre.

Kažu oni samo da im kažem šta sam radio ovo vreme dok nisam bio kod njih, ostalo već sve znaju. Naravno da znaju mislim se ja, pa kad sam poznata ličnost, ko ne bi znao. Lepo popričasmo,

Evo, prošlo je neko vreme pa mene ugovor o tajnosti podataka u Sony-ju više ne obavezuje da ćutim, tj. sad mogu da razvežem jezik šta sam to tamo radio. Nisam radio u NASA-i ali to je ipak neki razvoj nečega. Sada ću u kratkim crtama da opišem o kakvim se svemirskim tehnologijama radi. Razlog je prost. Ja ne vidim njihovu svrhu ali Sony to veoma gura jer je to jedan od njegovih ključnih proizvoda u toj oblasti.

Deo Sony-ja u kome

Osim nekih očiglednih odgovora tipa, nema more, mora da bude severnije, cela nacija mora da priča engleski sa čudnim naglaskom ne vidim neku prepreku da bi naša zemlja uradila nešto što je ova zemlja uradila pre nekih par decenija. Šta je to Irska tada uradila? Uvidela je budućnost u IT industriji i krenula da ulaže u nju. Krenuli su programi od strane države kojim su potpomognute male firme da krenu da se bave ovim poslom ali

Kada radiš dvanaest sati dnevno fizički posao svakog dana to te naravno dosta iscrpi. Međutim sa druge strane imaš vremena za razmišljanje na pretek, bar sam ja imao. Posao me ne zamara umno ni jedan posto. Mozak ne da mi radi na stand by nego je srkoz zagašen. Pali se samo da mi kaže e prijatelju vreme je za ručak. Što bi značilo požuri u Bermudan da omlatiš picu pa onda nazad u nove radne pobede. Danas po rasporedu radim sa Donzijem i Poljakom na postavljanju onih osnovnih šipki za plastenike u obliku slova Y koje sve nose. To radi traktor sa hidrauličnom bušilicom. U principu to rade dva čoveka ali nešto malo je ostalo da se završi pa su ubacili i mene čisto onako, da naučim zanat. Nikad se ne zna kada ti može zatrebati ponovo. Ova skalamerija od traktora koja između ostalog ima i klima uređaj u kabini sa zadnje strane pored kardana (deo na koji se priključuju priključne mašine) ima nekoliko priključaka za hidraulična creva od raznih mašina. Jedna od njih je i ova velika bušilica koja se prvo zakačinje pozadi na "hidrauliku" traktora a onda se ta creva izubadaju da bi uopšte mogla da radi. Donzi vozi traktor, Poljak mlati po ručicama bušilice a ja postvaljam šipke u bušilicu. Nisam kvalfikovan pa sada radim najprostiji posao, tako ti je to kad ne učiš školu, uvek su mi to govorili.

Morao sam da sačekam par dana da mi se stabilizuje sluh pa da proverim ponovo da vidim o čemu se radi. Ništa novo nisam otkrio, ništa ne čujem, tako da sam definitivno izgubio sluh. Ne sasvim ali bar jedan dobar deo. Evo kako se to desilo.

Svima je poznato da se sada za vikend održavalo takmičenje pesme za Evorviziju ili kako su je ovde na blogu krstili za Bregoviziju. Ne znam kakva su druga iskustva da li je dotična i na druge tako uticala (da ogluve) ili ne, ali za mene je definitivno imala poguban efekat. Zašto? Pa zato što polovinu tekstova nisam čuo ni razumeo. Džaba

Kada bi mi neko nekad ranije, pre Engleske, pomenuo Satisfaction na temu muzike, uvek mi je na pamet padala legendardna pesma Roling Stonsa i nezaboravni rif Kita Ričardsa. Međutim to će posle ovog dana na farmi da se promeni.
Ujutru kao i uvek se skupljamo ispred autobusa gde je zbor, a onda neki idu na branje jagoda a neki na krpljenje plastenika i pravljenje istih. Endrju kaže meni i Panti da čekamo ovde Donzija jer nas dvojica radimo sa njim. Krema i Miki su se unezverili kao prase kad piški u baru. Opet se misle da su ispaljeni i da idu na branje jagoda. Razumem ih i ja bih bio

Svi putevi vode u Rim. Ako vas vaš put nanese tamo, evo, šta možete videti. Koliko god vremena da imate uvek će biti malo. Na kraju će pravo pitanje biti ne šta ste videli nego šta ste propustili. Koliko god toga da vidite i obiđete uvek će biti stvari koje ste propustili, ali neka vas to ne brine jer to će biti samo još jedan povod da ga ponovo posetite. Za prave ljubitelje umetnosti ovo će svakako biti previše da se vidi za samo jedan dan,