Na srpskoj politickoj sceni, uzviknuli bi neki pobjedonosno, vise nema relevantne  politicke opcije koja u svom rijecniku nema rijeci kao sto su euro integracije, il' recimo evropski standardi. Skeptici, kojih najvise ima medju onim sto se politikom bave kao naukom, bi na ovo odgovorili da su rijeci na politickoj trznici prilicno jeftina roba, te tako biti deklerativno za evropske standarde, moze da znaci mnogo, ali ne mora znaciti nista.

Da li je ovaj proces deklerativne evropeizacije srpske politicke scene ustvari pokazatelj da je novostvorena, kako je predsednik Tadic

Odnosi izmedju Srbije i Hrvatske, unatoc nesuglasicama prije svega oko Kosova, idu uzlaznom putanjom. Slikom i rijecima susreti dvojice predsednika ukazuju da srpsko hrvatski odnosi obecavaju bolju buducnost ostavljajuci proslost iza sebe. Nije li bas ovo svojevrsno guranje proslosti pod tepih, pokazatelj da su za danasnje, gotovo prijateljske odnose dviju drzava, upravo zasluzni njihovi ratni poglavari Franjo Tudjman i Slobodan Milosevic?

Nedavno pronadjeni dnevnicki zapisi haskog bjegunca generala Ratka Mladica govore nam o i te kako prisnim odnosima izmedju hrvatske i

Kad smo bili mali ili bolje receno mlaji citali smo bajke gdje su  se bundeve  pretvarale u kocije, a misevi u konje. Posle smo malko  odrasli pa smo opet gledali u sta bi se  pretvorio mali Erik  kad pojede jednu jedinu bananu.

Na srpskoj pozornici prosto je nevjerovatno kako nekim politicarima ide od ruke da se pretvore u sta god im se ucini korisnim u  datom trenutku. Umjesto abracadabra samo kazu "Kosovo" ili umjesto hokus pokus preparandus samo kazu "status kandidata za clanstvo u EU.Kolubara je  jedno vreme bila glavna afera kojoj preti sudbina svih dosadasnjih

 Bezbroj knjiga je napisano i jos se pise na temu  americkog imperijalizma , a u kontekstu konceptualne  razlike sa republikanskim uredjenjem.

I ondda sam naisao na citat Elbridg Jerry/a,  jednog od potpisnika americke deklaracije o nezavisnosti.

"Standing army is like standing penis; an excellent assurance of domestic tranquility but danger temptation to foreign adventure.

Jerry  Elbridge 1744-1814

 Nekad kratki citati govore mnogo bolje od opsirnih knjiga.

Nasi domaci fasisti nas koji se ne slazemo s njihovim  bolesnim idejama o arijevskoj rasi  nazivaju bezboznicima.  Hajde nije prvi put niti su oni prvi koji zloupotrebljavaju religiju. Ja vidim malcice problem sto se ta ista religija  ne  trudi bas distancirati od njih ili izvinte mozda sam neinformisan. Nadalje ovi veliki  
 " Bogumili"   sem  religije     svoje  bolesne ideje umotase I u   oblande patriotizma jer lakes se kupuje tako.  Nazalost niti neke  ajde recemo narodnjacko nacionalne stranke se isto ne distanciraju od ovih "cuvara Srpstva", ili opet

Ovaj poslednji udarac glavom u saobraćajni znak stop je zaista prelio čašu. Skinuo sam povez sa očiju i svetlost dana, iako je tog prvog trena smetala očima naviklim na mrak, došla je kao olakšanje.

“Juley, I’m done for today”, odgovorio sam kratko, a kraj rečenice “with this shit“ sam ipak zadržao za sebe.

Pružio sam joj povez što sam imao preko očiju: ”Evo ti blindfold, a evo i štap ako želiš, slobodno se zabavljaj, ja više ne mogu”.

“Dalibor, imamo još sat vremena”, odgovorila je Juley, al' boja glasa

Religija se  nedovoljno distancira od tkzv "religioznih" bez obraza ljudi koji  svoju  grupu ,gle paradoksa upravo " obrazom nazvase. Manipulacije na izvoz .

Oni drugi sto sebe prozvase borcima za ljudska prava ,gle  paradoksa , sami sebi dadose pravo na  jednu jedinu jedinstvenu  I apsolutno jedinu  legitimnu  politicku percepciju.  (Na ovakvom  monopolu na  politicki legitimetet I sam Miskovic     im moze komotno zavideti naravno u sferi trgovine).

  Ne ne gospodo ne pricaju oni nama o  zlocinu jer svaki normalan covijek zlocin osudi oni nama spocitavaju 

Kad mislis da si pobedio sacekaj malo,  mozda  poraz tvoj iza pobede se krije. Kad  mislis da si porazen, tada sacekaj I duze. Nadji snage svoju pobedu u porazu pronaci I tad  ces odista pobednik biti.   

 Usprkos tome sto  se stvaralo  poverenje izmedju doktorke ili bolje receno tog zenskog glasa  koji je tvrdio da je moja doktorka jos uvek nisam bio siguran  jesam li stvarno  u Beogradu     I to ziv. Moju sumnje I nesigurnost  prekinut ce jedan jedini dogadjaj.

   Jedan jedini dogadjaj   koji ce  odagnati svaku sumnju na moje glavno pitanje 

Moj djed je bio lugar pa samim tim i lovac. Svoj radni  vjek je proveo setajuci sumskim stazama i puteljcima cuvajuci sumu i njene stanovnike od ljudi, ali i sebe od zivotinja.

Nije se bojao zivotinja,a ako i jeste , bilo je to manje nego od ljudi. Bar se sjecam da mi je tako pricao. Bez lugarske  sapke i kozne torbice na svoj posao nije eisao,a    pusku bi nekad i ostavio kuci.

Kad je jedne zime snjeg zatrpao vijugavu seosku cestu u tom lickom selu podno  Male Kapele, stavio je djed pusku o rame pa pjesice prteci snjeg pravo do susjednog sela.  

Isao je djed do svog dobrog prijatelja kome je umro otac pa kako to obicaji nalazu da  i on bude jedan od onih koji ce da bdije tu noc uz kovceg preminulog komsije.