Penelope: "Pedro, volim te!"

Pedro: "Koji bre , Pedro? Imam kompjutersku

evidenciju da to nisam ja!"                                                                          

Još u decembru 2008 g. američki naučni časopis "Neuron", objavio je rezultate veoma interesantnih istraživanja Japan’s ATR Computational Neuroscience Laboratories. Dakle, reč je o visokoj tehnologiji koja toliko napreduje i od koje se nekad možete uplašiti, čak

 Igra je moj današnji izbor reči na slovo "i",  u ovom, ne znam već kom po redu nastavku mojih postova sa ovim nazivom "na slovo...".  Pošto je leto,  dozvoljene su i poželjne letnje, lake teme (cr by Vladimir Petrović) za nas koji smo još ovde, i nismo se uputili ( a možda mnogi i neće) na topla mora. Razmišljala sam šta bismo se mogli igrati? Nismo baš ni tako mali, znači da bismo mogli započeti neku konstruktivnu, recimo neku literarnu igricu. I onda sam se setila da je prošlo dugo vremena kako je Gospođa Klara jednom u svom gostovanju kod mirelerado započela jednu takvu igru, u kojoj je mnogo nas uživalo.

 Ona je izabrala, izmaštala, izmislila, tu priču s nekim imaginarnim likovima,  (evo četiri reči na "i", u nizu... 'vata me), a mi smo se nadovezivali. Najlepše je što se ne zna kuda će  priča otići. Zar to nije najbolji fazon u blogovanju?

Prošlo je skoro dve godine, pa ne znam da li se sećate  onoga što sam  u  postu Ko to tamo ljulja čamac?(1) pisala povodom  naslova na sajtu Psychology Today,  blog The Scientific Fundamentalist - Why Are Black Women Less Physically Attractive Than Other Women?  S tim i drugim  kontroverznim   analizama i stavovima  pred javnost izlazi autor  tog naslova dr Satoshi Kanazawa. U tom postu sam između ostalog, a samo usput pomenula polemiku  oko drugog njegovog članka - Low IQs are Africa's curse u kome je pisao kako su neki narodi siromašni zato što su manje inteligentni od drugih naroda.

Šta da se radi, to je njihovo prokletstvo, rekao je predavač.

Opet sam nabasala na njega.

Na  osnovu istraživanja, za istočni deo Engleske, ostatak zemlje misli da je najviše godless, i da nisu pristalice kreacionizma.

Ali, isto tako, istraživanja kažu da 47% građana istočne Engleske veruje u teoriju kreacionizma, u evoluciju kao deo božijeg plana ili inteligentni dizajn, itd. uprkos državnoj politici, koja

Nedavno sam u mojoj uobičajenoj šetnji netom naišla na sajt Music Psychology at Liecester
i interesantno istraživanje prof. Adriana Northa i grupe oko njega na Heriot-Watt University
u Škotskoj, o odnosu muzičkog ukusa i ljudske ličnosti.

Dajdžest verziju izveštaja o tom istraživanju

Neki dan sam sa nekolicinom blogera sa jednog drugog mesta na kom takođe blogujem, opet razgovarala na temu dužine blog posta. Kao što vidite, ne mogu dugo da vas držim u neizvesnosti zbog dvosmislenosti pikantnog naslova. Pričali smo o čitanosti blogova, i koliko traje internet pažnja današnjeg, prosečnog blog čitaoca.

Iskreno, pošla sam od sebe. Kad sam bila mlađa, obično nisam ispuštala započetu knjigu

Počinjem ovaj post od Kulina bana,  muzičkim asocijacijama u dok misli mi vrludaju fazonu, na temu nekih sadašnjih događanja i generacijskih razlika.

Jednom dok se naša kuća  u poslednjoj dekadi prošlog veka, u popodnevnom terminu za naš "vremeplov-muzički biseri", sjajila okupana u  nenadmašnom Gilmorovom gitarskom solu u "Shine on you crazy diamond",  iz škole je došao moj sin.  Radoznalost iz njega svojstvena uzrastu ni dečaka, ni mladića, upitala je - heeej, šta to slušate, dobro je!? - a ja sam skontala da je došlo pravo vreme.

Odmah da rešimo zapitanost. Čemu ovaj naslov ? Shape turfed je anagram od fresh update, a nekako mi se uklopio u današnji post ovaj slang...u svemu me inspirisao marco de manccini, neki dan sa onom pričom, u kojoj se izbegava slovo E. Ovo su moji najmiliji vipovi! (Re, probaj da mi oduzmeš pravo na ovo što je postalo opšte dobro !). Dakle, došlo je vreme da posle apdejtovanja potpalublja od strane vas sa naslovne, i potpalublje prozbori koju o vama svima, i onima gore, i onima dole.

Nadam se da neće biti ljutnje i da me niko neće banovati. Anagrame sam radila pomoću

Serendipity, lepu reč u engleskom jeziku, najlakše je objasniti kao onaj momenat radosti koji nastaje usled traženja jedne stvari, a pronalaženja neke sasvim druge. U nekim magazinima  to se može desiti dok ih listate, ili,  u knjižari kad slučajno naiđete na interesantnu knjigu na nekoj zabačenoj polici, kad već odustanete od traženja one prve, zbog koje ste došli. Mnogi  misle i kažu da na internetu nema ovakvih srećnih otkrića. Tvrdim da je ovo netačno, zbog puno sopstvenih lepih i pozitivnih iskustava po socijalnim mrežama. Serendipity momenti jednostavno (blažena bila ona opcija share) napajaju i osnažuju sve socijalne mreže. A youtube je jedan od odličnih primera. Tražeći  soundtrack iz filma koji sam nedavno gledala, a da bih došla do imena  izvođača jedne pesme iz njega pošto mi se memorija zablokirala, bila sam uhvaćena u čudesan splet i niz video klipova i linkova, od ovog, do onog, pa trećeg, četvrtog,  petog, i, gle čuda.... stigla sam do intervjua sa Suzanne Verdal, datog za BBC Radio u junu 1998.g.

Tu ustvari počinje moja današnja priča.

Neki dan su me rođaci zvali da beremo smokve. Da,  u našim kontinentalnim krajevima vreme od smokava malo kasni. U Dalmaciji je vrime o' smokav bilo u avgustu. U svakom slučaju, smokvastično! Odazvala sam se s oduševljenjem. 

Fan klub smokve ima mnogo članova. Od poznatijih, osim Kleopatre, ponekog starog Olimpijca koji je umesto medalje dobijao smokve, tu sam i ja.  Mogla bih reći, od svog cveća najvolijem smokve, i to bi bila potpuna istina, iako zvuči kao da se šalim. Plod smokve čini prema unutra uvijeni cvet,  zatvoren omotačem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje sočni plod s mnoštvom semenih koštica. Oplodnju vrše insekti u unutrašnjosti cvetnog omotača.