Gošća

edna moja prijateljica je svratila neki dan na blog i bila je vrlo nezadovoljna. Što mi je odmah i napisala. Čudila se što sam tako dugo neaktivna na blogu, kad je u međuvremenu bilo raznih događanja.

E pa jedan od razloga bila je moja gošća. Moja stara dobra prijateljica iz Frankfurta provela je dve nedelje kod mene. Bilo je lepše družiti se u realnom životu i švrćkati se po gradu, od sedenja za kompjuterom. Koristile smo svo vreme da se ispričamo, kao da nam je poslednje.

Posebno zato što je život doneo neke obrte, a ona u skladu s tim donela odluku da ostaje za stalno u Nemačkoj. Ovde niko neće da ostane. Jadni mi, neverovatno koliko smo posle svega sami i ničiji.

Doći će još samo da proda kuću, a onda... ko zna kad, i ko zna gde?

Posle nedavnog posta o Petrovaradinskoj tvrđavi i podgrađu, kroz koje nas je  lepo provela gordanac, pokušaću da vas upoznam sa još jednim delom Novog Sada, ništa manje starim od Tvrđave i gradića, a to je Podbara i Almaški kraj. Pre dve godine proslavljeno je "290 godina Podbare i Almaškog kraja", a pripreme za tri veka Podbare su, nadam se, već počele. Doći će 2018-ta, dok trepnemo! Susedne gradske četvrti su Salajka( u kojoj su Đoletova ulica Jovana Cvijića,

Ovo su bile reči moje mame.  Zvuči konsternirajuće, ali to je bio njen odgovor na moja neslaganja s njenim argumentima u mojoj borbi za devojačka prava. Imala je taj roditeljski autoritet, ali nije trenirala strogoću. Veoma retko sam uspevala da joj promenim mišljenje, govorila mi je da od mog filozofiranja na temu dužeg ostanka napolju, farbanja kose, spavanja kod drugarice, itd. nema ništa. Tačka.  Ali je slušala moje mišljenje o svemu tome, i u krajnjem slučaju mogla sam bar da zakolutam očima, kad ona verbalno ošine nekom roditeljskom. Tako sam ja još kod kuće u mladosti naučila sve o poštovanju autoriteta koji to zaslužuju, i strpljivo čekala one dane kad ću biti svoj gazda. Naučila sam i da kolutanje očima, taj miran, ali veoma izražajan znak neslaganja s nečim, nekad može  da urodi plodom, jer je nakon naših prepirki mama znala malo i da popusti.

Poslednjih dana, zbog specifičnog stanja duše,  pobegla sam u rane šezdesete prošlog veka i  odgledala par filmova "novog talasa" iz kućnog video-šteka, između ostalih i Cleo de cinq a sept (Kleo od 5 do 7) od Agnés Varda, jedne po meni jako interesantne i inteligentne rediteljke, o kojoj mlađi ljudi danas, gotovo da ništa ne znaju.

Od onih sam žena koje pristojnost smatraju vrlinom. Međutim, ponekad sam nemoćna,  a brzopotezna,  fitilj mi je kratak i ne umem baš  svaki put da se savladam u komunikaciji. Odreagujem iskreno,  onako kako se u tom trenutku osećam,  a ne onako kako bi trebalo, i  kako sam vaspitana,  ma kako to ko tumačio. U nekoj sam vrsti nevolje, svakako. I kad  zveknem britkom sabljom i nepristojno presečem komunikaciju, tj. vratim adekvatno,  ili kad odćutim svakom trogloditu  koji sebi daje slobodu da me davi, nervira i maltretira u raznim situacijama, što svakako nije dobro za moje zdravlje  o kome u svakom smislu  prilično vodim računa, i ne pada mi na pamet da ga rasipam naokolo. E pa, baksuz sam nema šta, ali nije to sada bitno, da ne istrolujem sama svoj post za šta umem da budem pravi meštar.

Kad u nekom tabloidu pročitamo naslov, na pr. "Koja rasa žena je najprivlačnija?", uglavnom smo svesni kakvoće senzacionalističkih sadržaja dotičnih novina, i da je u pitanju šala, vic, zabava miliona...Ali, kad uvredljiv  naslov "“Why Are Black Women Less Physically Attractive Than Other Women?" pročitamo u renomiranom (?) magazinu, ili na sajtu, kao što je Psychology Today, stvari su ozbiljnije.

Prošle godine na  sajtu Psychology Today,   na blogu The Scientific Fundamentalist pojavio se članak s naslovom "Why Are Black Women Rated Less Physically Attractive Than Other Women" koji je napisao Dr Satoshi Kanazawa, psiholog (sociolog, antropolog) na London School of Economics, a do nedavno i stalni bloger sajta Psychology Today. Malo je reći da je taj blog izazvao pravu buru na tviteru, blogosferi i u javnosti uopšte. Zbog mnogo protestnih nota čitalaštva, uredništvo bloga je prvo probalo da  malo edituje naslov ovog članka, očigledno smatrajući da članak sam po sebi nije sporan.  Uskoro je ovaj članak  u potpunosti povučen sa sajta Psychology Today.

Lela je imala srce veće, toplije i mekše od njene najveće i najlepše pufnaste krofne.

Danas sam je se opet setila, dok sam popodne  na terasi grickala klot bruskete, i zalivala svaki zalogaj popodnevnim nescafe-om s malo mlekca, da podmažem izgrebano grlo. Prolećna dijeta me baca u očaj, alimoraaam...

Gledala sam u to čudo  i grozotu od prepečenog hlebnog testa, i sanjala o onom drugom testu za krofne, mmmmm...onom pufnastom, mekom,  punom vazduha s većim i manjim rupicama, koje je tako majstorski pravila moja Lela.

  ođendan je bio, i prošao. Taj dan, dan kad sam se rodila, je  značajan manje više zato što mu oni koji ga se sete daju taj značaj. Značajan za okupljanje porodice i prijatelja. Rođendane ne slavim odavno, ali na kraju uvek ispadne da slavim, onako, iz nevezanog. Svi nazovu telefonom ili svrate, onda ja kažem - pa sedite, daj da popijemo po jednu, probaj ovu tortu nisam je do sada pravila, itd. I... na kraju uvek ispadne dobar provod.

A ja sam  tog  jutra bila slobodna, mislim, od bilo kakvog posla, i nekako setna.  Uranila sam,  i počela dan pijući kafu na terasi, svodeći konte,  prebrojavajući silne godine i događaje. A toga ima!

A danas nešto  provokativno i izazovno. Pogledajte ove crteže, grafičku adaptaciju vizija dva velika pisca Huxley-a i Orwell-a, viđene okom Stuarta Mcmillen-a, kao reminder o tome šta su oni mislili i predviđali o budućnosti društva.

Imala sam nameru da uradim mnogo posla za vikend. Ali nisam. Trebao mi je skoro čitav dan, dobro ne čitav, ali mnogo vremena, da spremim gostinsku sobu, za gošću koju očekujem, napravim mesta u ormanu za njenu garderobu, očistim kupatilo, i... tu sam stala. Dalje mi se nije dalo! Dobro, nije baš sve tako loše. Ali još uvek imam grižu savesti, jer sam  izmišljala svašta da radim, samo ne ono što je trebalo. Uostalom, zašto i ja ne bih imala spektakularne planove, koji vikendom ne uključuju i ne podrazumevaju kućne poslove ?