Any girl can be glamorous. All you have to do is stand still and look stupid.

Ovo je  jednom  rekla  poznata holivudska diva Hedy Lamarr, i sama prikrivajući svoj briljantan, pronalazački um, ispod lepe i fotogenične spoljašnosti. Uzgred, šta je to u ljudima kad na prvu pomisle da pamet i lepota ne idu zajedno? 

Pa, da kažem nešto o Hedy, iako je  9.novembar odavno prošao. Bio je to  Dan pronalazača ili izumitelja, kako hoćete, ustanovljen   danom  rođenja ove interesantne žene. Mislim da nikad nije kasno pomenuti je.

Na internetu čovek stvarno može da naiđe na svakakve sadržaje. Čitajući juče Huffington Post zamalo se nisam onesvestila kad sam pročitala vest o "digital drugs", kao najnovijoj i najvećoj pretećoj pošasti. Dakle, neka televizija u Oklahomi je u svojoj  udarnoj emisiji vesti, u jednom njenom delu upozorila kako se mladi ljudi drogiraju  digitalno, preko interneta! Ova pojava zove se - iDosing. Sastoji se u tome da iDozeri leže nepomično sa slušalicama na ušima, i slušaju muziku, tj.

Nedavno mi je, slučajno, posle krečenja u kući i svega što posle toga sledi, dopala ruku stara i ofucana od mnogog čitanja, knjiga "Games people play", Dr. Eric Berne-a. To je knjiga koju je napisao ovaj psihijatar '70-tih prošlog veka, za današnje vreme, pomalo arhaična stvar, ali koja dobro oslikava odnose među ljudima.

U toj mojoj višednevnoj nameri i nakani, da je najbolje i najsvrsishodnije radom odagnati neke misli, tj. popravljati stanje duše, odlučili smo se za krečenje i farbanje po kući. Kad su moleri otišli, nama je ostala

 Igra je moj današnji izbor reči na slovo "i",  u ovom, ne znam već kom po redu nastavku mojih postova sa ovim nazivom "na slovo...".  Pošto je leto,  dozvoljene su i poželjne letnje, lake teme (cr by Vladimir Petrović) za nas koji smo još ovde, i nismo se uputili ( a možda mnogi i neće) na topla mora. Razmišljala sam šta bismo se mogli igrati? Nismo baš ni tako mali, znači da bismo mogli započeti neku konstruktivnu, recimo neku literarnu igricu. I onda sam se setila da je prošlo dugo vremena kako je Gospođa Klara jednom u svom gostovanju kod mirelerado započela jednu takvu igru, u kojoj je mnogo nas uživalo.

 Ona je izabrala, izmaštala, izmislila, tu priču s nekim imaginarnim likovima,  (evo četiri reči na "i", u nizu... 'vata me), a mi smo se nadovezivali. Najlepše je što se ne zna kuda će  priča otići. Zar to nije najbolji fazon u blogovanju?

Ne sećam se da li je prošle godine neko na blogu spominjao  40-tu godišnjicu od realizovanja albuma Abbey Road od Beatles-a. Ja ne bih da pišem  biografski post o njima i toj fešti.  Ali danas je 9.oktobar i bio bi to 70-ti rođendan J.Lennon-a. Sumnjam da ima nekog ko voli  njegovu i njihovu muziku,  a da ne zna te podatke i diskografiju. Šaljem vam samo malu razglednicu i link do wikipedia-e za podsećanje, i one mlađe da saznaju.

Već dva dana kuća mi se kupa u bejbi blu, i bejbi roza  tonovima pesme "It's only a paper moon", mirisa puderastog, i niza drugih, večitih muzičkih standarda  sa liste  Great American Songbook-a, koje  mi je ovog puta priuštio Paul McCartney na  ganc novom albumu "Kisses on the bottom".

Ne, ne... nije Paul zločest,  ne namiguje u fazonu anatomije, i naslov nema veze sa bilo kakvom derrière.  Oduvek je bio jako pristojan momak, što ipak  nije bio dovoljan razlog da ga volim više od Lenona. Album je nazvao po stihovima  pesme,  prve po redu  na ovom vrlo smooth albumu, "I'm Gonna Sit Right Down and Write Myself a Letter". Evo ostalih pesama na albumu, plus dva njegova originala "My Valentine" i "Only Our hearts".

Još malo vedrih tema dok dišemo kao ribe na suvom za vreme ovih velikogospojinskih vrućina!

U prošlu subotu udala se ćerka mog brata. Na delu je logičan sled stvari...završila škole, zaposlila se, živi s momkom već neko vreme u slatkoj maloj garsonjeri, pa smo se svi pitali, šta se još čeka? Još jedna od tri-četiri svadbe tog dana u NS, reklo bi se. Ali, ne...ova naša je bila specifična u odnosu na uobičajene svadbe u nas, pogotovo u poslednje vreme. Od onog  something old, something new, something borrowed, something blue, do izbora benda, koji je bio kamen

Penelope: "Pedro, volim te!"

Pedro: "Koji bre , Pedro? Imam kompjutersku

evidenciju da to nisam ja!"                                                                          

Još u decembru 2008 g. američki naučni časopis "Neuron", objavio je rezultate veoma interesantnih istraživanja Japan’s ATR Computational Neuroscience Laboratories. Dakle, reč je o visokoj tehnologiji koja toliko napreduje i od koje se nekad možete uplašiti, čak

Kako sam ja nekada uživala u šopingu! A danas, ne znam da li ćete mi poverovati, bolje  i lakše se snalazim u  gvožđarama, nego po buticima.

Neka žena se može upitati i reći - ijuuu... otkud ovo  svetogrđe,  i šta se ona folira - , ali godine zajedničkog  rada i majstorisanja po radionici, kući, bašti, garaži, učinile su svoje.

B. me je odlično školovao, i ja sam vremenom  postala njegov alter ego, u vidu njegovog zamenika, ali i kalfe,  mlađeg vernog pomagača, takoreći potrčka,  vrsta momka za sve, koji je slušao i upijao čudne

"What do you think, this is the army, where you shoot'em a mile away? You gotta get up close like this - and...bada-bing ! You blow their brains all over your nice Ivy League suit!"

Sonny (James Caan u "Kumu")

Još malo "filtriranja" sadržaja sa interneta na mom blogu! Ovoga puta pažnju mi je okupirao izvanredan, opširan članak  u Vanity Fair-u, o tome kako je pravljen Kopolin "The Godfather".

Btw, morate naći malo vremena da pročitate