U poslednje četiri godine, koliko život delim s čovekom danskog porekla (koga iz milošte zovem: moja emotivna skandinavska devojčica), više puta sam bila na ivici da doživim infarkt, a sve zbog kulturoloških razlika.

Još na samom početku naše veze, poklonio mi je knjigu "Xenophobe's Guide to the Danes". Nešto poput bleferskih vodiča: kratak šaljivi prikaz danske kulture na 50-tak stranica. Sećam se da me hladan znoj oblivao dok sam čitala. Sve što se u Srbiji smatra potpuno normalnim, u Danskoj je ekstra nenormalno. I obrnuto. Iznad svega, tamo se smatra potpuno nepristojnim bilo kakvo isticanje pojedinca, grupe, institucije, preduzeća, bilo čega, kao najboljeg. Dok se kod nas lokalno pivo reklamira kao "svetsko, a naše", u centru Kopenhagena stoji velika reklama za njihov Carlsberg koja glasi: "Probably the best beer in town". Na svetskom tržištu, isto pivo se reklamira kao "Probably the best beer in the world". Ali ne u Danskoj. U Danskoj bi to bilo nepristojno. Kao što bi bilo nepristojno i reklamirati se bez ograde "probably".

Sindikat zaposlenih u zdravstvu traži povećanje plata.

Nemam ništa protiv, ali pitam: na osnovu čega?

Da nije na osnovu poboljšanja kvaliteta pruženih usluga, možda? (Ha, ha, ha)

Da nije na osnovu smanjenja procenta korupcije u zdravstvu, možda? (Ha, ha, ha)

Da nije na osnovu konačnog početka

Kome više verujete: ministru-lekaru ili ministru-nelekaru?

Kaže ministar-lekar: "Meni deluje neverovatno da je bilo koji zdravstveni radnik svom pacijentu dao veću dozu da bi došao do finansijske koristi."

Kaže ministar-nelekar: "Da budem ovde jasan i precizan, prepisivali su više lekova nego što je potrebno pacijentima, da bi potrošnja tih lekova bila veća kako bi dobijali veći novac."

VEST: Ministar odobrio izbor ginekologa za 20.000 dinara

Razočarali ste me.

U oktobru ste nam ponudili saradanju u rešavanju problema u porodilištima, a danas mi iz medija saznajemo kakve se promene uvode. To da će dr Stanojević da predlaže ono što njemu i lekarima odgovara, to mi je jasno. Ali mi nije jasno kako vi, koji tvrdite da niste ministar ni lekara ni pacijenata, već i jednih i drugih, ove druge uopšte niste pitali

Kad malo bolje razmislim, garant je farmaceutska mafija potplatila gde i koga treba i za ovo neobično razmnožavanje i neutepavanje komaraca, crnih mušica, krokodila i ostalih karakondžula, čije rezultate minulog rada u komšiluku svakodnevno na deci i sebi upoređujemo, sve se usput prebrojavajući ko je od juče završio kod lekara i na injekcijama. Umesto da, ko sve normalne majke (i po koji otac) što čuvaju decu dok se mlate uokolo štapovima po žbunju, razmenjujemo informacije o najkvalitetnijim omekšivačima, počelo razgovor da nam se vrti oko antihistaminskih sirupa, kremica i ostalih preparata za ublažavanje posledica minulog rada karakondžula. Te koji je domaći, te koji je švajcarski, te koji je skuplji, te koji je jeftiniji.

Čitate li išta ovih dana?

Ako vam je do indukcije bedaka, preporučujem vam hit koji sam pre neki dan otkrila: "Ginekologija i akušerstvo", udžbenik za studente medicine, u izdanju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Katedra za ginekologiju i akušerstvo. Autor? Grupa autora. Cirka 55 komada iznedrilo je 78 tematskih poglavlja na ukupno 400 stranica A4 formata. Leleee... Ko časopis da čitaš, a ne udžbenik.

Naravno, odmah se zalepim za članak koji je napisao moj omiljeni ginekolog/akušer, a već i ptice na grani znaju ko je to - doc. dr Dušan Stanojević, jedan i jedini.

Čemu nam to doc. dr Stanojević uči studente medicine, buduće ginekologe i akušere?

Epiziotomiji.

Kako ih uči?

Kaže ovako (citat sa strane 374):

 Partije žele da uklone upozorenje sa cigareta

Ono što bi trebalo biti zastrašujuće upozorenje na paklicama cigareta, izgleda da ima suprotan efekat. Nekoliko partija želi da ih se otarasi.

Upozorenja na paklicama cigareta, kao što su "Pušenje može da ubije" ili "Pušenje je vrlo štetno za vas i vaše okruženje", trebalo je da ljude navedu da prestanu da puše. Međutim, shodno novom marketinškom

Pisala sam sredinom novembra Ministarstvu prosvete, sa zahtevom da mi dostave:

"1) Informaciju o tome da li je državnim osnovnim i srednjim školama dozvoljeno da prilikom nabavke udžbenika i pretplate na časopise rabat (tj. popust) koji dobijaju od izdavača prilikom nabavke, zadržavaju za potrebe škole, tj. zarađuju, ili su pak dužni da roditeljima nabavljene udžbenike i časopise naplate po ceni koja je umanjena za rabat koji su dobili od izdavača?

2) Informaciju o tome kojim je zakonskim ili podzakonskim aktom regulisano pravilo za postupanje u situacijama opisanim u tački 1 ovog zahteva, kao i kopiju tog zakonskog/podzakonskog akta."

Danas dobijem odgovor koji glasi:

Pismo jednog starog, ali sasvim malog činovnika iz unutrašnjosti prijatelju u Beograd, na novu godinu u Nišu 1901.

Dragi gospon pero i draga moja gospa Kajo!

Politika, ponedeljak, 30. avgust 2010.

Srbija razgovara: Postoji li poverenje između pacijenata i lekara  

Milica Nikolić-Urošević: Umesto "Prava pacijenata" - "Tucite lekara".
Branka Stamenković: Kao službena lica lekari su za mene policajci

Sukob između ujaka dvogodišnje devojčice i lekarke u Urgentnom centru ponovo je otvorio pitanja koliko su poljuljani odnosi između pacijenata i zdravstvenih radnika i da li se izgubljeno poverenje može vratiti. Na ovo pitanje odgovor su pokušale da daju Branka Stamenković, pisac bloga, korisnik zdravstvenih usluga, poznata kao inicijator građanske inicijative "Majka hrabrost", i dr Milica Nikolić-Urošević, specijalista opšte medicine u beogradskom Domu zdravlja "Vračar" i potpredsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.