Kao što joj samo ime kaže, astro-logija jeste nauka o zvezdama. Dobro je što se, nakon više vekova, astrologija i nauka posmatraju kao jedno, što je em dobro em korisno. Dok su bile razdvojene, od toga koristi nisu imale ni nauka ni astrologija.

Astrologija je vazda bila osnovni pokretač razvoja nauke i kulture. Ergo, astrologija je nauka. Dokaz za to su i master studije na fakultetu Triniti Sent Dejvid Velškog univerziteta u Velikoj Britaniji (MA in Cultural Astronomy and Astrology).

Da nam je školstvo u onom drugom organu kojim se gloginje mlate, a koji nije guzica, to svi znamo. Naročito ako imamo dete školskog uzrasta. Nema potrebe na to više trošiti reči, naročito ne nakon vesti da koga kadije ne nauče na mostu, naučiće ga na ćupriji. Samo se niko u toj priči ne pita zašto onda uopšte maltretiramo decu da pre podne idu u školu u kojoj neće ništa naučiti, ako već imaju opciju da uveče idu u školu u kojoj će nešto, kao, naučiti? Ispada da je ideja da deca u školi, učenju i školskim aktivnostima treba da provedu 16 sati dnevno, kao u Južnoj Koreji. Vidim da su se HAGVONI i kod nas zapatili.

Štrikanje je u moj život ušlo kada sam imala nežnih 17 godina. Naučila me majka jedne drugarice. I čim sam savladala osnove, zarazila sam se preko svake mere. Dešavalo se da moja drugarica uveče ode s društvom u život, a ja ostanem da štrikam s njenom mamom. Nosila sam štrikeraj i u školu, te štrikala na časovima na kojima sam apsolutno umirala od dosade...

Kasnije u životu štrikala sam na mahove. Nailazili su periodi u kojima bih mesecima bila pod klot-frket hipnozom, ali bi između prolazilo i po nekoliko godina u kojima ne bih uzimala igle u ruke.

Poslednje dve godine, pak, ludilo štrikanja me je tako snažno uhvatilo da ne popušta. Štaviše, proširilo se i na ludilo heklanja. I svašta sam nešto stigla napraviti (vidi slike). I svašta nešto tek planiram napraviti.

Mama-Kengurica u epizodi: INDUKCIJA

Za premijerno prikazivanje na ultrazvuku, sin nam se odlučio za ležeći položaj, s obe ruke pod glavom. Majkin Crnogorac, već tada je znao kako se ima živeti! Tom prvom nadimku ostao je dosledan sve do kraja: na pamet mu nije padalo da išta požuruje, već je kucanje na vrata ovog sveta započeo tek pola sata nakon

Sastanak Saveta roditelja OŠ "Radoje Domanović" na Novom Beogradu ispunio je moja očekivanja: bio je krajnje zabavan! I - mimo bilo kakve propisane procedure. Ja ne znam koliko je članova Poslovnika o radu Savetu roditelja tom prilikom prekršeno, ali brat-bratu cenim bar 60%.

Prva tačka - izabrasmo predsednika i potpredsednika, ama verifikaciju mandata potpuno preskočiše. Iako je nevedena u dnevnom redu.

Druga tačka - Izveštaj o radu škole za prošlu godinu i Plan rada za ovu godinu sveo se na to da je direktorka čitala naslove iz nekakvog ekstra debelog dokumenta koji je imala pred sobom, a nama ga nije dala, te su nam sve vreme bale curele da u njega zavirimo. Nakon što je završila, trebalo je da usledi razmatranje, koje je teklo ovako:

Direktorka: Ima li nekih pitanja?

Roditelj: Samo, ovaj... jel' to dostupno na sajtu?

Pisala sam sredinom novembra Ministarstvu prosvete, sa zahtevom da mi dostave:

"1) Informaciju o tome da li je državnim osnovnim i srednjim školama dozvoljeno da prilikom nabavke udžbenika i pretplate na časopise rabat (tj. popust) koji dobijaju od izdavača prilikom nabavke, zadržavaju za potrebe škole, tj. zarađuju, ili su pak dužni da roditeljima nabavljene udžbenike i časopise naplate po ceni koja je umanjena za rabat koji su dobili od izdavača?

2) Informaciju o tome kojim je zakonskim ili podzakonskim aktom regulisano pravilo za postupanje u situacijama opisanim u tački 1 ovog zahteva, kao i kopiju tog zakonskog/podzakonskog akta."

Danas dobijem odgovor koji glasi:

Ibu Jorgensenu greškom uklonili penis

Ibu Jorgensenu iz Ulensea lekari su amputirali veći deo penisa, misleći da ima rak. Kasnije se otkrilo da u pitanju nije bio rak, već upala. Lekari su priznali svoju grešku. Uprkos tome, Ib Jorgensen ne može dobiti odštetu od "Osiguranja pacijenata", jer su lekari grešku napravili imajući najbolje namere na umu.

Godine 2006. Ib Jorgensen, inače otac dvoje dece, posetio je lekara

Decembarski rezultati ankete koju smo napravili zajedno sa Ministarstvom zdravlja (MZ), spremni su za predstavljanje, i uskoro će biti postavljena na vebsajt Ministarstva zdravlja, Instituta "Batut" i GI "Majka hrabrost". Internet verzija iste ankete, koja je bila ponuđena na vebsajtu Majka hrabrost (MH), takođe je došla do određenih rezultata (mada nastavlja da uvećava svoj uzorak iz dana u dan).

Na blogu premijerno predstavljam najzanimljivije rezultate obe ankete, uz poređenje.

U distribuciji i prikupljanju MZ ankete na terenu uočeni su propusti, koji će biti ispravljeni,

Mama-Kengurica i Tata-Kengur u epizodi: EPIDURAL

Priroda sve uglavnom radi sama?

Pa, ne bih se baš zaklela. Kad je porođaj u pitanju, bila sam krajnje religijski nastrojena, verujući doslovno u Reč Božju, po kojoj su žene kažnjene da u bolu rađaju decu. Moj je stav bio krajnje jasan od samog početka: ili epidural, ili menjam ime u 'Georgina'!

"Vi

Deca su nam nepismena, deca mešaju ćirilicu i latinicu, deca ne znaju pravopis, deca su nam 'vaka, deca su nam 'naka... Propadoh slušajući povike na sirotu našu decu.

Dok deca po belome svetu u prva dva razreda osnovne škole uče i vežbaju da pišu samo štampana slova svog jednog jedinog pisma, da bi tek u trećem krenula da uče i pisana, našoj sirotoj deci se surduknu dva pisma u četiri varijante već u prva dva razreda. Pa i ne mešala ih! Pa onda povika - što nam deca ne čitaju? Kad da čitaju, jadna ne bila, kad propadoše pišući!?

Dok se u belome svetu poslednjih godina prepoznaje činjenica da kucanje na kompjuteru uzima sve većeg maha u školskom radu, te se u sve većem broju država pribegava ukidanju učenja pisanih slova i uvođenju daktilografije, naša sirota deca i dalje se bore sa četiri varijante dva pisma, a kompjutersku tastaturu viđaju eventualno kod kuće.