Prethodno veče, nakon napornog radnog dana na plus beskonačno, odem sa dve poznanice na kolače i kafu. Raspričamo se sve u 16 i dođemo do priče o tri nama poznate dame koje nisu među živima. Sve tri su bile smatrane moćnim ženama, i sve tri mučno nestajale i nestale iz života. Jedna je 4 godine nepokretna i u bolovim čekala sudnji dan... druga se za dva meseca istopila a onda još deset meseci u polusvesnom stanju čekala svoj kraj, a treću je brutalno ubio neki ludak.

Dosta dobro sam ih poznavala. Jednu čak mnogo volela. Moj zaključak je bio da su sve tri bile

Taman kad pomislim da nema šta da me obraduje - dobijem mejl i sa njim kompliment da sam kulturna. U jeeeeeee....

 Malo li je?

 A vi?

Na ovoj slici se nalazi 100 poznatih osoba iz bliže i dalje istorije, pa sve do danas. Ako prepoznaš barem 25 od njih, možes se smatrati kulturnom i informisanom osobom !

edit: link by radojicic92

...slavili smo rođendane subotom - jer su tad tata i mama mogli da se nose sa decom - svojom i tuđom... Mame su mogle natenane da odu do prodavnica u kojima je bilo bageta za sendviče i da se dave sa tonama maslaca, tanko sečene praške šunke i kačkavalja. Kad se pojavio tommy majonez u tubi sa onim reckavim vrhom koji ostavlja dekorativnu šaru - dodat je uz komadić kornišona. Mama koja se setila prva da narenda kačkavalj - bila je obožavana od sve dece - a psovana od drugih majki koje su posle rođendana pronalazile sir gde god mu mesto nije bilo.

Kada bi

Zamolili su nas da napišemo nešto o svom iskustvu vezanom za azilante.

Evo, ja ću pokušati to da uradim na svoj način a Jelena i Mima na svoj jer mi smo tri potpuno različite osobe koje je sasvim nenadano spojila solidarnost i ljubav pretvarajući nas u jedno.

Posle fotografija azilanata koje smo videle u nekim dnevnim novinama- osetile smo potrebu da se nekako organizujemo i pomognemo.
Pokrenule smo akciju na fb pod nazivom (NE)VIDLJIVI LJUDI & (IN)VISIBLE PEOPLE u nameri da pokušamo da motivišemo ljude da pomognu, doniraju ono što mogu- garderobu, hranu, ćebad, čarape, džempere,obuću, vreće za spavanje...bilo šta.

Meteorološka stanica u centru Beograda
BEOGRAD - 27.06.2010 u 00:57 h

Temperatura: 14 ° C
Brzina vetra: slab vetar
Pritisak: 1000 mb

Kiša rominja, zgrada 'Beograđanke' se gubi u magli, ali da ne brinete, travnjak ispred Skupštine grada se uredno zaliva.

Navodnjavanje na kiši... Kad dune vetar, možete se i okupati... da sperete kišnicu. :)

Okreni obrni, gotovo svaka priča dođe do toga šta ja ne mogu da oprostim, šta ja ne mogu da otrpim, šta meni diže živac, za šta ja ne mogu da oćutim, za šta ja mislim da bi trebalo neko da robija... i tako do u beskraj.

Kao društvo, uspostavili smo razne norme. kodekse i zakone, ali se i dalje svađamo oko svega. Za nekog je nešto normalno - za drugoga nije. Za nekog je nešto svetinja - za drugoga nje. Neko misli da je ok reći sve što misliš, drugi smatra da se neke stvari ne govore...

Jedno

Jedne godine, usred sankcija, vraćala se naša juniorska kik-boks reprezentacija sa Evropskog takmičenja u Italiji. ''Lasta'' im je bila jedan od sponzora i odvezla ih do Budimpešte, ali, kad je trebalo da autobus pođe po njih, isprečio se problem - nije mogao prazan autobus, bez putnika da uđe u Mađarsku.

Tako mi se nenadano pružila prilika da na dan skoknem s prijateljicom do Budimpešte, popijem jednu kafu u ''Kempinskom'', pojedem kolač u čuvenoj poslastičarnici kojoj zaboravih ime, da se uz pesmu s ekipom koja je tada donela neki rekordan broj medalja vratim za Beograd,

Dragi prijatelji blogeri,

Reših da ne razmišljam mnogo, već da podelim sa vama jedan tekst koji mi mnogo znači i na koji se uvek, makar u mislima vraćam kad god naiđem na pitanja kako, zašto i zbog čega neko nekom treba da oprosti.

Ovo je mene inspirisalo i inspiriše.

Ako pokrene još nekog na razmišljanje i opraštanje, biće mi drago. Zaista.

ZAKON

Nema teksta, nema odgovora ... samo pitanje i linko:

17.-20.mart 2004.-POGROM Vračarac

ili Čovek Mog Života

Da je živ, Čovek Mog Života bi danas napunio 95 godina.

Da se ne uvredi čovek koji me je stvorio - moj tata... da se ne uvredi brat, da se ne uvredi (prvi) muž, da se ne uvrede sve moje ljubavi, da se ne uvrede svi značajni muškarci koji su moj život menjali, ulepšavali i ponekad kvarili - na dosadašnjem konkursu za ČMŽ-a, pobedio je Hoze Silva.

Ni kao dete nisam imala idola, omiljenog pevača, pevačicu, sportistu... uvek bi moje oduševljenje bivalo šire - Moka, Kića, Kaponja... Lola, Gabi, Bisera...