Vlasti kantona Jura, u severozapadnoj Švajcarskoj, obelodanile su pre par meseci da su otkrile tridesetak svojih službenika različitih nivoa koji su koristili kantonalnu Internet mrežu u radno vreme za pristup stranicama i preuzimanje sadržaja koji nisu u domenu njihovog posla, uključujući i pornografske. 

Posle neuspeha Bakija Anđelkovića, ministar Dulić kandidat za Starešinu Saveza izviđača Srbije

Živi lama, 

Nema tata, 

Nema mama.

Blog moga prijatelja Buleta Ustajem sad i idem podsetio me je na sjajan prevod pesme Ogdena Neša "I Will Rise And Go Now" koji je majstorski uradio Dragoslav Andrić (ceo tekst pesme i prevoda je na Buletovom blogu). I onda, navreše mi sećanja na neke od sjajnih zvezda posebnog beogradskog duha koje su me sedamdesetih i osamdesetih vodile kroz uzbudljive noći ka odrastanju i postajanju onoga što sam i danas.

Novak Djoković made his childhood dream come truth this weekend - he won the most prestigious tournament in the world of tennis and rightfully sits atop the list of professional tennis players. One may imagine how happy and proud we Serbs are. But, even during the final match on the London grass, listening to special guest Boris Becker, I was analysing the reasons of such a success. Actually, of the success of the two top players at he moment - not to forget excellent Rafa. I think that the learning is not just a matter of tennis, but a key to success in life. Here are some of my conclusions.

Sve je počelo 2004. godine. Tada su u Exit timu shvatili da je kamp sastavni deo modernog festivala, te da moraju nešto više da učine od jednostavnog odredjivanja ledine na kojoj se mogu postaviti šatori. Zvali su nas da, kao iskusni izviđači, organizatori kampova, preuzmemo ovaj posao. Te godine smo imali previše aktivnosti, bila je i plovidba niz Tisu, celo leto baš prepuno pa smo morali da otkažemo. No, već za sledeću godinu smo se na vreme

Vesele šezdesete i sedamdesete donele su lagodan život, pesmu i opuštanje širokih narodnih masa. Talas roka, koji se sasvim lako primio u tada naprednoj Jugoslaviji, nije zahvatio baš sve slojeve društva. Sećam se da je moja majka još tada sve dugokose rokere zvala "bitlusi" i jedva se mirila činjenicom da su njeni sinovi već u osnovnoj školi imali kose do ramena i ložili se na muziku koja nije baš prijala ušima naviknutim na dalapu i dvojnice. 

Narodna muzika, muzika širokih masa sklonih ćiriličnoj kulturi, do tada je prošla kroz tri glavne faze. Najduže su u sećanju naroda ostali guslarski deseterci. Za njima, sledile su "izvorne narodne pesme", koje su se takođe prenosile usmenim predanjem, uglavnom po prelima. Novi talas činile su starogradske pesme, koje su prve donele "gradski" šmek narodnoj pesmi, pod uticajem modernih vremena. Sve je to bilo nedovoljno da se tradicionalna narodska kultura odupre navali roka. Kao prirodan odgovor, posebno u vreme kada se sa sela masovno odlazilo u grad, noseći sa sobom specifičnu kulturu i običaje, pojavile su se novokomponovane narodne pesme.

Nije poštarima lako da nadju adresu. A nije lako ni onima koji ih šalju. Evo kakve nedoumice čekaju one koji šalju pisma iz Kanade.

Ko smo mi? Šta tražimo ovde? Šta radimo ovde? Šta radimo jedni drugima? Šta radimo bićima i stvarima oko sebe? Dokle možemo ovako? Da li treba samo da slegnemo ramenima i uživamo u komforu koji imamo ili da učinimo nešto?

Pre neki dan dobio sam poruku sa ovim naslovom od jednog Starog prijatelja, pa rekoh da vam pokažem.