ZAGREB, 6 kolovoz 2009 - Jedna od najvažnijih političarki u hrvatskoj povijesti, Savka Dabčević-Kučar, preminula je danas u svojoj obiteljskoj kući u 86. godini života.

Ovde ne mislim na odnos prema bližnjima - partnerima (kako se to danas pravilno kaže), deci, članovima porodice - nego svima sa kojima komuniciraju.

Danas će valjda konačno hrabri Feliks Baumgartner pokušati da ostvari svoj san: da skoči sa granice svemira.

Severn Kuji-Suziku imala je samo 12 godina kada je održala čuveni govor na Samitu o Zemlji Ujedinjenih Nacija u Rio de Žaneiru 1992. godine. Jedno dete uputila je jasne poruke predstavnicima svih zemalja sveta. Govorila je o krčenju šuma, hemikalijama u vazduhu, problemima sa otpadom, pohlepi i biljnim i životinjskim vrstama koje nikada nećemo moći da oživimo. Koliko god njen govor bio dečiji i u neku ruku romantično idealistički, poruke su bila jasne:

Ako ne znate kako da promenite stvari, nemojte ih još više pogoršavati.

Ako ja izgubim budućnost, to nije isto kao ako vi izgubite izbore ili nekoliko poena na berzi.

Ako je dete sa ulice koje nema ništa spremno da deli sa drugima, zašto su oni koji imaju sve još uvek toliko pohlepni?

Za svog dosadašnjeg života, sanjala sam o krdima divljih životinja, džunglama i prašumama punim ptica i leptira, ali sada se plašim da će oni opstati dovoljno dugo da ih moja deca vide.

(Govor u povodu otvaranja izložbe fotografija Milutina Miloševića)

Omanji paketić, lepo pakovanje, a stvarno zanimljivo iznenadjenje: bočica poznate italijanske "Aleksandar" grape u spreju!

Šta se sve ne dosete dovitljivi Italijani, preciznije rečeno "kreativni grapajolo Stefano Botega"? U ponudi je lepeza od tri vrste proizvoda: klasična loza "Alexander Spray" radjena od muskata, "First taste Vaporizzato" koja ima ukus konjaka i odstojala "Grappa Barricata Vaporizzata" radjena od merloa i kabernea. Kažu u reklami da je namena ovog pakovanja da omogući užitak ljubiteljima kolačića, čokolade, račića, školjki ili rižota koji vole da ih obogate zanosnim mirisom lozovače. Čak će i miris kafe biti dodatno obogaćen notom grape, pri čemu ona neće izgubiti na ukusu kao što se desi kada se loza jednostavno uspe. A još ako se usput zapali dobra kubanska cigara... eto sjajnog užitka.

Središnja, glavna ulica Madrida ove godine slavi stogodišnjicu. Prostire se od Kale de Alkala na istoku, samo par stotina od Prado muzeja, pa do Placa Espanja na zapadu i deli Madrid na severozapadnu Malasanju i istočnu Čueka. Centralna je gradska arterija, svojevrsan izlog grada, sastajalište i promenada, centar poslovnog života, ali takođe i stecište putnika, hipika, prostitutki ili jednostavno prolaznika sa jednog na drugi kraj grada.

Ceo vek Velika ulica odiše istim živim ritmom i provlači posetioce baš kao i njujorška Peta avenija ili Brodvej, londonski Konvent garden, pariska Jelisejska polja ili rimska Via Vitorio Veneto. Mada samo kilometar ipo dugačka, Velika ulica je najpozatija ulica u gradu, pista kojom su šetali i danas šetaju slavne ličnosti i pravi magnet za posetioce. U ovu ulicu i kvartove koji je povezuju hrle svi koji žele da osete ritam Madrida, popiju kafu u nekom od kafića, pogledaju dobru predstavu, film ili koncert, kupe knjigu, muzički ili disk sa filmom ili nešto u luksuznim prodavnicama i budu obasjani svetlima velegrada. I to sve u velelepnim i monumentalnim zgradama koje su projektovali najpoznatije španske arhitekte prve polovine prošlog veka.

Negde od protekle srede pa do danas, imao sam zadovoljstvo da aktivno učestvujem u blogovima po dve teme koje su, u ovo vreme odluke, nosile drugačiju, naizgled prizemnu atmosferu. Osećam potrebu i želju da vas sve obavestim o rezultatima.

Podrška deci i izvidjačima Velike Hoče

Nakon mog poziva na akciju (videti blog Uča iz Velike Hoče), jedan broj blogera priključio se sa željom da podrži izvidjače i drugu decu Velike Hoče. Do sada, ukupno nas ima 10. Ni mnogo ni malo.