Moj dragi gost Florian

Dana 25.03. dnevni list Glas javnosti i neka druga glasila prenela su agencijsku vest Tanjuga koja u delu glasi

Mesarović: Prekinuta veza advokata, biznismena i stranaka

Izvor: Tanjug 

25. mart 2010. 13:59:10

BEOGRAD, 25. marta (Tanjug) - Predsednica Visokog saveta sudstva (V S S) Nata Mesarović izjavila je danas da je ta institucija sprovedenom reformom prekinula vezu advokata, biznismena i tajkuna i političkih stranaka, koja je do tada postojala, i dodala da će efekti reforme u pravosuđu dati prave rezultate za dve, dve i po godine. 

Izvor: Glas Javnosti

O istom događaju Beta ipak izveštava nešto drugačije

Četvrtak, 25.3.2010.

Prekinuta veza pravosudja sa kriminalom

BEOGRAD, 25. marta 2010. (Beta) - Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović izjavila je u četvrtak da je u Srbiji prekinuta veza pravosudja sa kriminalom, političkim stranka, tajkunima i biznismenima i da će pravi efekti i rezultati reforme pravosudja biti poznati za dve do dve i po godine.

Izvor: Beta

Kako ne biti kada ih pogledaš

Moj dragi gost: Florian

Predrasude su sastavni deo naših života, pa je jedna na koju sam nedavno naišao dok sam objašnjavao uživanje u lepoti jedrenja dece i ta kako se može jedriti u zemlji koja nema more. Iskreno rečeno, nisam o tome razmišljao na taj način. Iz mladosti mi je ostao onaj fazon: Mađarska nema more, ali ima ratnu mornaricu, ali tek sam tada shvatio da većina ljudi jedrenje povezuje sa jedrenjakom na pučini sinjega mora. E, šta je tu je, Srbija je nakon raspada Jugoslavije postala država bez izlaza na more, Panonsko more se malo povuklo, ali je na nekom njegovom dnu ostalo Palićko jezero, kao najveće (po rečima zlobnika: najverovatnije najpliće) jezero u Srbiji. 

Palićko jezero kao morski recidiv, pored svih sukoba, poseduje jedan lokalnog tipa na relaciji dve obale. 

S jedne, naslonjen na Muški štrand prilegao je na samu obalu hangar veslača, a na drugoj strani, pored Vermešovog Bagujvara, a pre pecaroškog doma, nalazi se Jedriličarski klub Palić. Sukobi članova ovih klubova su po svim osnovama, počev od prebacivanja tipa: "Koji je to sport da se krećeš leđima unapred?" (kao da se i letvica u skoku u vis već odavno ne prelazi leđima) pa do "Ko te tero, da znaš da jedriš ne bi morao da veslaš."

Tadž Mahal se nalazi na svim verzijama liste sedam svetskih čuda. Njegovu eleganciju i savršenstvo hvalili su istoričari, arhitekte, pesnici i putnici sa svih strana sveta. Izuzetne proporcije, savršena simetrija, prelepo ukrašena unutrašnjost, rafinirani rezbareni detalji smešteni u rešetkaste ograde koje okružuju grobove i sklad celog kompleksa čine ga uzvišenim delom ljudskih ruku.

Trećeg marta 2005. godine sedeo na travi ispred Tadž Mahala, obasjanog zlatnim zracima zalazećeg sunca. Njegova lepota jednostavno me je obuzela, i nisam mogao da odvojim oči od blještavog belog mermera. Pomislio sam: ovo je mesto na koje treba dovesti osobu svog života.

Ovog avgusta, ženi mi se kolega Indijac. To je prilika da konačno povedem Tetka Ljilju i pile naše u Agru. Srećan sam što ćemo to zajedno izvesti.

Puškar je jedno od pet damova - svetilišta u Indiji koje bi svaki Indus trebalo da poseti za života. Obično se na hodočašća kreće kada čovek obavi sve važne poslove u životu: okući se, izrodi decu i izvede ih na životni put, ostvari poslovni uspeh - kada mu ostane da duhovnim pročišćenjem tekući život počne da privodi kraju i priprema se za onaj naredni. Indusi veruju da svako treba da proživi 82 miliona života, neke lepe a neke i ne.

Ovo nije fudbalski blog, ali je blog o fudbalu

Večeras i sinoć imali smo prilike da pratimo dva različita televizijska priloga o fudbalu. Najpre smo se suočili sa tamnim licem našeg fudbala (ovde treba da ide link na Insajder), sa kriminalom koji je već odavno, preko 20 godina, sastavni deo naše nogometne svakodnevnice. Nameštaljke i gledanja kroz prste razmaženim zvezdama, omiljenim kod političara koji su ih kljukali novcima samoupravnog socijalističkog plebsa, nasledile su organizovane horde "ljubitelja voljenog kluba", kasnije "boraca za dostojanstvo svog naroda", sve do organizovanih iznudjivača i dilera droge. Tužna i tragična priča kojoj nejaki naslednici nekadašnjih političkih veličina i nekadašnje fudbalske veličine sa dva razreda večernje škole nisu mogli da se odupru svojim šićardžijskim mentalitetom. Sve garnirano neveselom budućnošću jednog sistema koji ni danas ne može da u tri godine izrekne ni jednu pravosudnu kaznu majmunima koji uništavaju ono što mnogi volimo.

Kada nam je naš domaćin, direktor Medjunarodnog skautskog centra Kanderšteg rekao da idemo na svečanu večeru u tropsku baštu u obližnjem Frutigenu, pomislili smo da ga još uvek drži groznica koji je upravo preležao. Ko bi očekivao da na jovanjskom mrazu, u danu kada je napadalo 30 santimetara svežeg snega, na nadmorskoj visini od oko 800 metara, u srcu Alpa, idemo na večeru u tropsku baštu? Toliko mi je to bilo neverovatno, da nisam ni poneo svoj foto aparat. I zažalio sam. Dovitljivi Švajcarci iskoristili su dar prirode da naprave ovo čudo.

Barselonu u reklamama često nazivaju gradom Gaudija. I zaista, među najprepoznatljivijim obeležjima grada, onima koje su obavezni deo svake turističke ponude, ističu se građevine koje je Gaudi sagradio, a ponajviše ona koju nije stigao da završi - crkva Sagrada Familia.

Gaudi - Božiji arhitekta 

Hoćete da vam kažem gde sam našao svoj model? U drvetu, koje širi svoje grane, koje se nastavljaju u sve tanje i tanje grančice, na čijim krajevima je lišće. I svaki pojedinačni deo raste u skladno, veličanstveno, još od trenutka kada ga je Bog stvorio svojom umetnošču

Pre nego što postavim blog koji meračim već par dana, ne mogu a da ne prepišem dve vesti koje sam čuo u poslednja dva dana:

U državnoj upravi i lokalnim samoupravama 2000. godine bilo je 8.099 zaposlenih, a danas radi više od 28.000 činovnika.

Izvor: Danas

Krajem juna spoljni dug Srbije povećan je za 2,4 odsto u odnosu na maj, dostigao je 30,67 milijardi dolara i bio je za 2,8 puta veći nego 2000. godine

Izvor: B92

Drugim rečima, 

- Da idemo gore?

- Da li vredi 0,8 evra?

- Ako ne odemo, nećemo znati

Blondi, Pugi i ja vodili smo ovaj razgovor isred crkve Svete Lucije na istoimenom uzvišenju iznad Vinja do Kastelo. Razmišljali da i da odemo liftom do vrha jedne od kula crkve kada je Blondi rekao ovu jednostavnu rečenicu. Tako smo shvatili da je to moto našeg landranja po severu Portugala: idemo da obidjemo što više kako bi znali kako je i koliko lep ova deo zemlje na krajnjem jugozapadu Evrope.