Pre deset dana smo Milivoju davali pomen. Godina je prošla kao par dana. Pop, pojac, nas četvoro i tri spomenika naše familije na Starom bežanijskom groblju.

***

Pre desetak dana postavio sam blog o Holodomoru, velikoj gladi kojom su boljševici desetkovali Ukrajinu početkom tridesetih godina prošlog veka. Poslao sam link prijatelju čija žena je Ukrajinka. Juče mi je stiglo njeno pismo, u kome mi iznosi priču njene familije. Prenosim ga u celini, verujući da će nekome biti interesantno.

- Хало, хитно је: мачка ми се попела на дрво и не могу да је скинем!

- Госпођо погрешили сте број.

- Ма, не околишите, маче је мало и може да падне сваки час!

- Извините, али стварно...

- Немам ја времена да извињења - грана је изнад прометне улице и ако падне прегазиће је!

- Ама, госпођо, добили сте Ватрогасну бригаду.

- А ... па што не кажете одмах. А који је број службе за спасавање животиња?

 

Колико пута вам се десило да вас позове неко ко нема никакве везе са вама? Колико пута вам се десило да грешком окренете потпуно погрешан број?

 

Који је број за ватрогасце код нас: 93 или 94, или можда 96? Не то је за телеграме. У ствари за кварове. Ма, чекај да видим...

 

Ženeva je izabrana za jednog od osam gradova domaćina Evropskog prvenstva u fudbalu koje se od danas do 29. juna održava u Austriji i Švajcarskoj. Bilo je to za očekivanje. Bez ozbira što je zavučena u slepo crevo zemlje na severnoj strani Alpa i što već nekoliko godina nema klub u slabašnoj nacionalnoj ligi, Ženeva je centar Romandije - grupacije kantona koje naseljavaju švajcarci kojima je francuski maternji jezik. Ženeva je, takodje, najmanji veliki grad na svetu, centar mnogih medjunarodnih organizacija i izuzetno dobro povezana sa ostatkom Evrope. Konačno, kako ovako velike akcije nose očekivani izvor zarade i poseban podrstek za razvoj, posebno infrastrukture grada, Ženeva se morala naći na spisku gradova domaćina.

 

Kako nema previše sportskih motiva, ovo treće je, izgleda, i najjači motiv ugošćavanja šampionata, barem za izvorne ženevljane. Otuda je grad pre svega okićen portugalskim zastavama - najbrojniji su medju dodjošima ovde i njihova reprezentacija je jedan od favorita prvenstva a igra dve utakmice u Ženevi. Ostali se uglavnom već ježe od navale gostiju koji će preplaviti ovaj tradicionalno umrtvljeni grad, posebno u večernjim satima.

 

Ipak, kao najmanjem od četiri grada domaćina u Švajcarskoj (ostali su Bern, Bazel i Cirih), ženevljanima i njihovim gostima je pripala samo mogućnost da odgledaju tri meča u prvom krugu takmičenja. I pored toga, grad se odavno ozbiljno priprema za šampionat, mada se time ni najmanje ne remeti uobičajen život a posebno rad domaćina. Ovim tekstom želim da vam malo dočaram atmosferu i prikažem pripreme koje se u Ženevi sprovode. O fudbalu - kasnije; ili na posebnom stranicama b92 posvećenim prvenstvu.

Tekst koji sam postavio prošle noći skinut je sa ovog bloga. Tekst se bavio psovanjem kao fenomenom toliko čestim u našem narodu. Oni koji nisu imali prilike da ga vide, mogu to uraditi na adresi http://zabranjeniblog.blogspot.com/.

Kao uvod u tekst, pogledajte ovaj video klip. Upsala run - 68 kilometara od Stokholma do Upsale za 10 minuta i 18 sekundi. Moguće? Odradio Ghost Rider!

Pažnja: ne pokušavajte ovo sami da izvedete.

… što poželiš to naslika.

Setih se jednog starog vica iz vremena hladnog rata:

Tokom susreta predsednika SAD i SSSR-a, padne njima na pamet da se trkaju. Presvuku se, zagreju. Skupili se članovi delegacija, porodice, novinari… Trka krene. Na cilju, pobedi predsednik SAD.

Sutra "Pravda" objavi:

"U trci u kojoj su učestvovali predsednici SSSR i SAD, naš predsednik stigao je drugi dok je predsednik SAD bio pretposlednji"

 

Vica sam se setio kad sam video vest:

Dinar i dalje nastavlja da jača

Pre neki dan objavljeni su podaci o najvećim zaradama u Švajcarskoj, jednoj od zemalja u kojoj žive veoma bogati ljudi i gde je standard na visokom nivou. Podaci su zanimljivi, ne samo da vidimo koliko ti bogataši zaradjuju, već i da razmotrimo neke odnose u javnosti ovakvih informacija i odnosima medju radnim ljudima koji ostvaruju višak profita.

 

Najpre, želeo bih da pohvalim praksu da se objavljuju podaci o zaradama, pogotovo onih koje su najviše na lestvici. To je izuzetan primer javnosti u radu. Nisam već neko vreme u Srbiji pa ne znam da li toga ima i u nas, ali nešto mi se čini da je jedna od najaktivnijih sportskih radnji naših menadžera preskakanje prijavljivanja prihoda.

 

Evo podataka o iznosima najviših zarada u Švajcarskoj.

 

Prosečna godišnja plata izvršnih rukovodilaca u velikim kompanijama bila je u proseku 2,8 miliona švajcarskih franaka ili 1,75 miliona evra. Ako vam se čini da je ovo mnogo, možda će vas iznenaditi podatak da je ovaj iznos u stvari manji za 9% u odnosu na 2006. godinu! To je posledica strašne dubioze u kojoj se našla UBS - najveća banka u zemlji, čime je prouzrokovan veliki pad zarada njihovog menadžmenta.