Obećan joj je posao u jednom nemačkom restoranu. Videla je to kao šansu da konačno zaradi dovoljno novca kako bi prehranila majku i sestru. Imala je poverenja, komšija je sve uredio. Napustila je Rumuniju, završila je u Bosni i Hercegovini.

Posao se odvijao preko Beograda koji je neka vrsta sabirnog centra za devojke  koje se potom rasturaju po okolini, preko granice.

Uspela je posle  godinu dana prisilnog boravka u jednoj javnoj kući,

Kako sam pobedio strah možete naučiti iz Blog o blogerima, because It’s time da se prizna da je Agencija za volontiranje: Bog i batina za dobrovoljni rad (pomisliće neko na blog, gde trenutno vlada Freddy Friday, sa akcijom Nasmejte se! povodom arhivskih dokumenata Barbara i barbari – Tito kriv za posleratne zločine) sprovela Zakon, dan deseti: Yes they can!, dovoljno poražavajući da poželite pobeći na Ostrvo u Mediteranu.

Vidim na blogu krenuo serijal ponosa, pa reko‘ mogla sam i ja malo o ponosu.

Svesna sam činjenice da moj nastup iritira mnoge, ali isto tako znam da svojim nastupom nikoga ne vredjam, eventualno štetim liku i delu edi-va i što bi to onda nekome smetalo?

Sad da krenem polako da nabrajam zašto sam ponosna što sam Ja. S obzirom na život koji mi je više bio maćeha nego majka, ponosna sam jer sam mogla da ispadnem ogorčena, očajna, mrzovoljna - psihosomatskim uticajima na rad i funkciju oragana - smetena ličnost ... ali nekako sam ispala "normalna" - navodnici

- Ejjj, ti i ja ovde ćaskamo neobavezno, ne prepipavamo se je l‘ da?

- Malo se prepipavamo, i nemam ništa protiv, prijatnog prepipavanja ... a kad ćeš da napišeš jedan post, o recimo ... prepipavanju?

Najzanimljiviji deo komunikacije je upravo prepipavanje. Ne to što mislite ... čulima dodira, već prepipavanje kroz razgovor i ćaskanje.

Postoje osobe

having some feelings - is it oposite or not?

Ko je gledao razumece, a ko nije ... do it asap:)

Ne, Colin Farrell nije razlog mog odusevljenja (mada mu je ovo za sada najblistavija uloga moga skromnog misljenja), vec sveukupni utisak brutalnog humora koji bih opisala na sledeci nacin:

 An ironic sense of being.

A tek Ralph Fiennes:))

In

 Nisam sigurna, ali mislim da sam prvi komentar na temu koja se od juče pojavljuje na blogu, ostavila kod Jelene Krajšić, 2007. Opisala sam dane koje sam provela ovde, dok su po Srbiji padale bombe. Potom sam sličan komentar ponovo napisala u martu 2008. Nekako mi je glupavo da se ponavljam, a dosta je blogova koji su me podsetili na dogadjaje od pre 10 godina, pa sam rešila da ih ponovim sebi, a i vama, malo opširnije ... previše je ovo što sledi za jedan komentar.

-Ima da te karam, i sam' tako

-Oh, dok me budeš karao vrištaću

-Da, znam da to voliš

Ovo je deo četovanja mojih učenika na Krstarici. Zanela se deca za vreme časa, pa nisu primetila da im profesorka stoji iznad glave. Obzirom da je krajnje nepristojno čitati tuđu prepisku, ja sam se uljudno pomerila i pravila se da ništa ni vidim. Jedino o čemu sam razmišljala je da su to u mojim očima deca od 15-16 godina,

-Šta je život?    

-Život jeee ... ovo ... ovo sve.

- Šta voliš?

- Mamu, tatu, crtać, zimu i leto.

- Šta ne voliš?

- Krokodile.

- Zašto?

- Zato što hoće da ujedu. Ali nema stvarno krokodila?!

- Ima u drugim krajevima sveta.

- Ali nema kod nas?

- Nema.

- Samo snovi o krokodilima ili?

- Da, samo snovi:) Šta ćes biti kad porasteš?

- Ne znam.

- Koji jezik više voliš?

- Srpski.

Moja prva samovoljno pročitana ozbiljna knjiga "Mi djeca s kolodvora Zoo" je istovremeno i moja želja da bude prva knjiga koju će pročitati moja ćerka ... radiću na tome da joj tu knjigu poklonim za 13.-ti rodjendan. Zašto baš taj? Ja sam je pročitala u sedmom razredu. Situacija sledeća:

Ćerka moje ujne Zore, me je uhvatila kako preturam po njenim knjigama, a nije da ih nije bilo ... sve sabrana dela do sabranih dela ... zagledala sam Hesse-a u trenutku kada je ušla u sobu i pitala me šta to preturam. Uzela mi knjigu iz ruke i rekla:

"Mala,

Danashnji dan u Nemackoj je za sva vremena obelezio sedamnaestogodishnji Tim K. koji dolazi, vatrenim oruzijem naoruzan, u skolu i u tri uchionice ubija 8 devojchica i jednog dechaka - svi su imali izmedju 14 i 15 godina. Ubija i tri nastavnice. Napusta skolsku zgradu i u obliznjoj klinici ubija jednog zaposlenog,

Potom prisiljava jednog vozacha da ga poveze i posle 40 km  ga izbacuje iz vozila i produzava sam. Policija ga stize i nastavlja se pucnjava u kojoj ubija jos 2 prolaznika i ranjava 2 policajca.

Sebi je sam presudio.

Sta je to sto decu