Mesto zbivanja:

Brankov most, 00:30 h – Beograd, 1995.

Učesnici saobraćajke:

narandžasta lada iz Prokuplja (seljak sa ženom se vraćao sa svadbe)

crni golf, BG,  5 momaka u njemu

crveni citroen A, VA, 5 devojaka u njemu

beli golf, valjda iz BG i samo vozač

Na letnjem raspustu izmedju dva semestra, rešim da desetak dana provedem u Beogradu i posetim najbolje mi drugarice koje su stanovale zajedno. Istovremeno se u Beogradu zatekla devojka koju poznajem iz Nemačke, pa smo rešile da

Koliko puta ste u životu zastali i popričali sa strancem od kog ste nešto za sebe poneli, a da toga niste bili svesni sve do trenutka kada vam je život namestio neku situaciju u kojoj su vam upravo te, za vas u tom trenutku možda bezznačajne reči, postale sadržajne i dale odgovor u nekom drugom, za vas, opet, možda bezznačajnom trenutku?

Ni jedan susret nije bezznačajan. Nijedan osmeh u prolazu nije bezznačajan.

Alarmantno!

Čitam  u jednom nemačkom dnevnom listu sledeće:

Mali penisi zbog otrova iz životne sredine

Rim – Jedna italijanska studija je dokazala da otrovi iz životne sredine, kod svih bića muškog roda,  utiču na naglo smanjenje muškog hormona testosterona. To opet vodi ka smanjivanju penisa.               

Da li je Barak Obama bio upoznat sa tom studijom kada je odlučio da svoju politiku započne sa milijardama investicija u zaštitu životne sredine i klime!

Nisu više u pitanju ozonske

                               Drugim rečima: I love to entertain you:)

U medjuvremenu, kao rezultat sazrevanja i spoznaje esencijalnog, pristalica sam teorije da sve i svi sa svim i svakim na ovoj planeti ima(mo) najmanje jednu zajedničku stvar ili tačku - dodirnu. E sad, ne znam ni da li postoji uopšte ta teorija, pa se ja unapred izjašnjavam kao pristalica,

Juče sam u ulozi bebisiterke, prisustvovala dodeli najznačajnije muzičke nagrade u Nemačkoj. Moja sestra od ujaka, koja još nije napunila 16 godinica, je mogla samo u pratnji punoletne osobe da isprati ovaj happening. Roditelji ili nisu mogli, ili hteli – ne znam, uglavnom me ona pitala,  i pošto sam pristala da idem sa njom skakala je od sreće.

Računala sam da će biti glasno, ali da ću umalo da ogluvim, sa tim nisam. Nekih 200 decibela, to ja onako

 UPOZORENJE: predugacko za blog (ako mene pitate)

Početak Kraja

I

- Jesi kući?

- Jesam.

- Stižem za 15 minuta.

- Ok.

...

- Kamo dobar dan?

- Daj, pusti me, ne znam gde mi je glava ...

- Šta je sad opet ... gde žulja?

- Videla sam ga juče sa nekom ... tamo.

- I?

- Sakrila sam se.

- Sakrila si se!?

- Da, da ih posmatram.

- Je li da te pitam, koliko je tebi godina?

- 34, što?

-

Izvinjavam se, ali samo pratim trendove.
Vidim aktuelno-popularno pitanje čemu ... nešto, preovladava na blogu.
A volim i onu: kud svi tu i mali Edi.

Odlomak iz nedovršene priče bez naslova - II

Došla sam samo da mi opet pogledom kažeš …

Umazan si sav, bojama ljubavi. Prekidoh te u portretu neke crvenokose. Gledaš me onim očajnim traganjem za iskrom koju krijem godinama … Vidim broj praznih flaša se povećao – radikalno. Kažeš da ne odustaješ od

Moja prva samovoljno pročitana ozbiljna knjiga "Mi djeca s kolodvora Zoo" je istovremeno i moja želja da bude prva knjiga koju će pročitati moja ćerka ... radiću na tome da joj tu knjigu poklonim za 13.-ti rodjendan. Zašto baš taj? Ja sam je pročitala u sedmom razredu. Situacija sledeća:

Ćerka moje ujne Zore, me je uhvatila kako preturam po njenim knjigama, a nije da ih nije bilo ... sve sabrana dela do sabranih dela ... zagledala sam Hesse-a u trenutku kada je ušla u sobu i pitala me šta to preturam. Uzela mi knjigu iz ruke i rekla:

"Mala,