Danashnji dan u Nemackoj je za sva vremena obelezio sedamnaestogodishnji Tim K. koji dolazi, vatrenim oruzijem naoruzan, u skolu i u tri uchionice ubija 8 devojchica i jednog dechaka - svi su imali izmedju 14 i 15 godina. Ubija i tri nastavnice. Napusta skolsku zgradu i u obliznjoj klinici ubija jednog zaposlenog,

Potom prisiljava jednog vozacha da ga poveze i posle 40 km  ga izbacuje iz vozila i produzava sam. Policija ga stize i nastavlja se pucnjava u kojoj ubija jos 2 prolaznika i ranjava 2 policajca.

Sebi je sam presudio.

Sta je to sto decu

 to our lovely bravar:)

                               Drugim rečima: I love to entertain you:)

U medjuvremenu, kao rezultat sazrevanja i spoznaje esencijalnog, pristalica sam teorije da sve i svi sa svim i svakim na ovoj planeti ima(mo) najmanje jednu zajedničku stvar ili tačku - dodirnu. E sad, ne znam ni da li postoji uopšte ta teorija, pa se ja unapred izjašnjavam kao pristalica,

Boli, mnogo. Kao žilete da gutam, a već je prošlo sedam dana od operacije ... i navodno ću još neko vreme morati da se zlopatim. Najviše me smaraju lekovi protiv bolova. Ako ih uzmem onda mogu da jedem i pijem, al‘ sam sva kao žvaka. Ne uzmem li, garantovano ću gladovati ceo dan, a ni to nije ok, jer jedini način da se skidaju bele naslage sa rana, je da dovoljno jedem i pijem.

Odlagala sam tu operaciju krajnika od kada znam da mi prave probleme - oduvek, maltene. Sve mi to nekako nije bilo bitno, a sama pomisao na bolnicu i boravak u istoj je dodatno potvrdjivala

Zanimljiv tekst, meni barem.

Imam konačno novi srBski pasoš!

Bila sam izuzetno hrabra, kada sam rešila da 31.-vog decembra, odem do valjevskog SUP-a i predam svu moguću papirologiju kako bih izvadila lepu, crvenu, delimično plastificiranu, novu putnu ispravu. Teta na šalteru mi se nije obradovala, pogotovu što me je do šaltera sporveo neki čika, koga je opet zamolio moj drugar koji radi u SUP-u, da mi malo olakša, to jest, ubrza protokol – a protokol opet svaka službenica tumači na osnovu svoje dobre volje. “To zavisi od moje dobre volje“, tako mu je odgovorila na molbu

Izvinjavam se, ali samo pratim trendove.
Vidim aktuelno-popularno pitanje čemu ... nešto, preovladava na blogu.
A volim i onu: kud svi tu i mali Edi.

Treat the Earth and all that dwell therein with respect

Remain close to the Great Spirit

Show great respect for your fellow beings

Work together for the benefit of all Mankind

Give assistance and kindness wherever needed

Do what you know to be right

Look after the well-being of Mind and Body

Dedicate a share of your efforts to the greater Good

Be truthful and honest at all times

Take full responsibility

Imam opet cilj. Konačno. Nedostajao mi je poslednjih meseci. Moram svu energiju da usmerim ka tome da ga ostvarim, a da bih u toj nameri uspela, moram i da se odreknem nekih, vremenom stečenih dobrih, a i loših navika koje oduzimaju vreme i energiju.

Treba mi novi početak, a konačno se i nazire. Novi početak označava i kraj, svega što je prethodilo. U to spada i moja dobra/loša navika blogovanja.

Dobra je bila, jer sam kroz nju, upoznala neke dragocene ljude, od kojih sam dosta lepog naučila, nadogradila se, osvežila neka sećanja, podelila

“A very pleasant good evening, ladies and gentlemen

It’s now time, the one and only

There never will be another …

I’m going back to basics

To where it all began

I’m ready now to face it

I wanna understand … “

Još nisam stigla gde sam namerila, malo mi je “cilj“