Protiv aleksandraz92 sbog toga sto zaposljava male zabice na crno i ne obezbedjuje im adekvatno zastitu na radi iz kog razloga iste smrtno stradaju a da pri tom gore pomenuti ni ne servira res zablje batake, vec se zrtva istopi zajedno sa modemom na kom je obavljala radne zadatke. Takodje ne isplacuje porodici res pecene i osusene zabe nadoknadu zbog smrti clana bare.

Predlazem da ovaj blogosud okrivljenog primerno kazni i nalozi mu da sve zabice koje rade kod njega prijavi nadleznom organu tj nama i iz momenta, i obezbedi im adekvatnu

Izlazim iz kancelarije i bacam jos jedan pogled kroz venecijanere negde u daljinu. Celom duzinom zida je velika staklena povrsina i pogled mi puca siroko i daleko. Vidim nebo kako polako menja svoje boje i iz zute se pretapa u crvenu a crvena u plavu. Ispod se svetlucaju prve lampe na drugoj strani reke koja mirno tece i deli grad na ovu i onu stranu. Lepo je.

Gledam ovih dana o cemu pisu novine i javljaju mediji. Sve se nekako ne tice nas a opet je nase. Svetska ekonomska kriza uvek pogodi prvo siromasne, a sam tim i nas. Jedva smo se malo oporavili, poceli da idemo u kakvom takvom naretku korak napred, kad evo vec pisu o otpustanju radnika, kako 40.000 ljudi moze sledece godine ostati bez posla, o stezanju kaisa, o inflaciji itd. Nije to nista novo za nas, cak sta vise, u svemu tome smo veterani, mozda i 8. svetsko cudo kad smo sve do sad preziveli, ali opet nije svejedno.

Onda dodjose izbori u Americi, pobedio

Evo da vas malo izvestim kako tece slucaj JA(D)T...

Tuzba je u pripremi, ovih dana ce biti predata sudu (ne znam tacno kad, ali bicete obavesteni). Pocela sam da dizem i medijsku prasinu. List Danas je objavio fenomenalan clanak, a dala sam i izjavu za B92. Ocekujem reakciju jos nekih medija, a neke cu tek obavestiti. Sve u svemu za sada sam jako zadovoljna tim delo.

Juce sam bila i kod Ombudsmana.

Moj svet je pun sarenisa. Okicen osmehom, po nekim cvetom po kome leprsaju leptirici, i nose caroban prah na svojim krilima. Lete slobodno od cveta do osmeha i nose poruku radosti. Pokupim poljupce dlanovima mekim i pokusam osetiti miris srece... Uspavano, lagano iz daljine cujem harfe, odu ljubavi one slave.

Pokusaj me pratiti. Videces kaleidoskop kako vrti svoje sare pred ocima tvojim, dok nemirno

Cini mi se da mi je ceo zivot protkan emocijama. Od kad znam za sebe znam da sam imala i potrebu da volim i budem voljena. Iako kazu da svi ljudi imaju tu potrebu, mislim da je nekome vaznija a nekom manje vazna.

Pamtim, bila sam jos mala devojcica, nesto pre nego sam posla u skolu, ali sam vec bila u onom periodu kad se ima "momak" ... Tada sam sa roditelljima, sestrom i bratom zivela u staroj prizemnoj kuci, koja je bila pored glavnog puta sa jedne strane i sporedne kaldrmisane ulicice sa druge strane. Ispred kuce je bila velika avlija, u kojoj je uvek

"Istraživanja pokazuju da, iako je skoro trećina ispitanika zadovoljna svojim zdravstvenim stanjem, isti procenat njih je lično doživeo ili video da se osobi sa invaliditetom ne pruža zdravstvena pomoć na način na koji se to inače radi. "

Ovo je samo deo teksta koji mozete procitati kao vest ovde na sajtu o sprovedenom istrazivanju o polozaju osoba sa invaliditetom. Meni je ovaj deo bio

Mislim da je srpski mentalite i nacin razmisljanja toliko specifican da se na zalost nikad necemo promeniti. Toliko smo tvrdokorno staromodni i tvrdoglavi, da iako smo puni predrasuda i stereotipa, mislimo da smo u pravu.

Nikada Srbi nece prihvatiti cinjenice da se i englezi osmehuju ljubazno i iskreno, da homoseksualni parovi slobodno setaju ulicama, da se na svim javnim mestima postave rampe i brajeve oznake, da Romi zive u normalnim stanovima, da nije sramota reci "hvala, izvini, molim te..." i da su svi ljudi prvenstveno ljudi pa onda sve ostalo.