Ovih dana je Kyle Eastwood potvrdio nastup na Nišvillu 2013. Pored toga što je glumio u očevim filmovima, on je komponovao, aranžirao i izvodio muziku u dobrom broju njih. U vreme njegovog rođenja (1968) moja generacija je, opčinjena njegovom ocem, polako napuštala vrednosti klasika westerna i uplovljavala u moralne dileme revolveraša iz „dolarske" trilogije („Za šaku dolara", „Za dolar više", „Dobar, rđav, zao").
Clint Eastwood je bio prototip revolveraša kakav smo mi klinci želeli da budemo. Sve ređe smo ponavljali kultnu scenu dvoboja iz „Tačno u podne" u našim takmičenjima u brzom potezanju, ali pucati samo u jednog protivnika nije više bilo inspirativno. Uostalom, Clint ih je baš masovno tamanio. U to vreme nije bilo kineskih radnji da kupite kakvu - takvu repliku „Colta 45" koji je proslavio Wayt Erpa, Billy The Kida ili našeg tuberkuloznog miljenika Doc Holydaya (valjda zato što u dvobojima nije imao šta da izgubi).

U Londonu postoji osiguravajuća kompanija koja je spremna da vas osigura od bilo čega. Zatražio sam njihovu zaštitu 2010. prilikom nastupa Solomona Burke-a. Srećom po njih Solomon je umro mesec dana kasnije prilikom sletanja na aerodrom u Amsredamu. Ove godine agent Blues Brothersa koji će 17. avgusta zatvoriti Nišvil  uslovio

Kada bi se dogodila neverovatna stvar i Nišvil umesto da prenosi dugove - jedne godine prenese finansijski dobitak - ja bih sve uložio u festivalski projekat omaža Paku De Lusiji okupljanjem trojice njegovih saradnika, članova legendarnog Guitar tria. John McLaughlin nije do sada nastupao na Nišvilu ali Lary Coryell jeste 2007. godine, a Al Di Meola će nastupiti na otvaranju ovogodišnjeg

Neki od vas se sigurno sećaju uzbuđenja dolaska Titove štafete podgrevanog

koračnicama i mase sugrađana koja se slivala put centralnog gradskog trga u svakom gradu. Majsko sunce izvelo bi na ulice, u čast velikog vođe sve one koje ne sretnete godinama, a skockane lepotice cupkale su uz aktuelne hitove sa zvučnika

Dugo već na graničnim prelazima sablasno zjape prazni rafovi nekada prepunih free shop-ova. Posedovati duty free shop bio je moj san krajem osamdesetih. Bez ikakvog poslovnog iskustva i uz puno sreće, zateklo me je 1990. godine, u eri opšte liberalizacije spoljne trgovine, odobrenje Savezne uprave carine da mogu da otvorim bescarinsku prodavnicu, tj privatni free shop u svom gradu. Dozvola je važila do kraja godine i trebalo je iskoristiti konkurentnost prodaje svih proizvoda oslobođenih od plaćanja carine.

Kada sam pre pet godina u jednom od brojnih pokušaja samofinansiranja kulture, u postupku

privatizacije kupio jednu propalu firmu, morao sam da govorim na Skupštinskom odboru za privatizaciju i odbranim kontinuitet proizvodnje. Kao nagradu sam doživeo bliski susret sa skupštinskim restoranom.
Najukusnija bečka šnicla koju sam ikada probao, u kombinaciji

Fašizam , Harold Pinter i Maratonci

Poslednjih meseci bio sam učesnik showcasova u Krakovu,Jerusalimu i Saint Petersburgu i odgledao pedesetak predivnih bendova i solista.
Naravno pored koncerata obišao sam i značajne spomenike kulture ali i slušao nikad zaboravljena sećanja stradanja u poslednjem svetskom ratu. Krakov ima najstrašniju priču sa jednim milionom jevrejskih

Odlazak mog oca, Svetislava, prošlog vikenda u 91-oj godini pokrenuo je lavinu sećanja na njegove priče tokom mog odrastanja asocirajući me na pripovedanje Alberta Finija u filmu reditelja Tima Bartona, snimljenog po istoimenom romanu Danijela Volasa.
U pismenim sastavima svojoj učiteljici opisivao sam ga kao visokog čoveke (iako je bio srednjeg rasta), izuzetne snage

 

Nikada se nisam napio čak ni u studentskim danima kada smo vikendom nas petorica kupovali gomilu piva i vina i izbacivali ga iz nas iza ponoći trkajući se u cipelama na 100m Jablaničkom ulicom. Probuđene komšije bi nas počastile ne baš lepim rečima sa prozora. Neki od nas bi grlili lavabo pre i posle trke.

Pre nekoliko godina nastupio je na Nišvilu sjajni kontrabasista Kajl Istvud, i mi smo dodelili nagradu njegovom ocu Klintu za promociju džeza kao filmske muzike. Tada sam se prisetio kako je kultni film Klinta Istvuda "Dobar, loš, zao" uticao da jedne februarske noći osetim pomešani miris baruta, krvi i sopstvenog prostreljenog mesa.
Moju opsesiju oružjem dugujem podjednako filmu, knjigama