bila sam već pomislila
da TISA nije izdržala pritiske
i teškoće...

Kakva pojava! Zar ne?

Kada je imala samo šesnaest godina,

upisala je prestižnu Royal Academy of Music u Londonu,

bila je nadarena i posvećena.

Da su stvari išle po planu sada bi bila flautistkinja

u nekom velikom orkestru i niko od nas ne bi znao za nju...

Srećom, stvari ne idu uvek po planu!

Sav onaj

odosmo večeras...
moji klinci i ja, i još neko njihovo društvo...
ja, jedini roditelj, da se razumemo.

 tekst je pisao Ludvig, po drugi put o Federeru...

sve je igra. mislim.

kažu da je danas ispisana nedostajuća stranica jedne igre.

a moj osećaj kaže da je on tu igru doveo do savršenstva. bukvalno.

stoga se samo čekalo da tu zaturenu stranicu pronađu da bi priča o igri bila kompletna.

lakoća.

elegancija.

čitav roman u načinu na

odlučila sam da ne pišem farewell blog ove godine
jer su se od značajnijih tenisera oprostili samo
nikolaj davidenko i na li...
nije da oni nisu zaslužili blog, jesu... ali bilo je i drugih
zanimljivih stvari ove sezone, pa onda, sve zajedno:

 gost autor: ludipingvin

Album o kome ću danas pričati odiše lepotom.

Natali Merčant je posvetila 6 godina svog života istraživanju američkih i engleskih pesnika sa kraja XIX i početka XX veka. Tražila je dečije pesme. Na primer:

a znam  da i ti želiš
da te napišem.

kad sam ja zavolela umetničko klizanje
veliki deo ukupnog skora nosili su obavezni likovi.

to je bilo ono kad klizači veoma lagano iscrtavaju krugove i osmice
i neznamsvekakve kerefeke po ledu, a sudije u šubarama, valjenkama
i vunenim šalovima kleče ili leže po ledu gledajući dubinu
rezova, čistoću ivica itajrad.

tada su postojale tri kategorije: momci, devojke i parovi.
ovako su klizali moji tadašnji favoriti: