Bilo je rano proleće 99'te.

Život se vraćao u normalu, deca su već stasala,

odlazila od kuće na sve duže vreme

zaboravljala na podrum, i nedefinisani strah.

Ja sam, inače, ono što zovu "urbani tip". Ne volim mnogo da idem u

"prirodu", nikada nisam kampovala. Kroz moj grad protiče reka o kojoj je

svako ko o sebi misli da je pesnik napisao bar po jedan stih. Ja sam

je

 ovo je fotka od pre deset godina.

marija je odlučila da se ne obazire na prozivke koleginica i na us open dolazi totalno glamurozna
okićena svarovski kristalima.
u prvom kolu ide na maleroznu simonu halep:)

naravno da nije.
džon meklaflin je još uvek živ.

ja sam inače, ekstremno glupa
u prvim fazama zaljubljenosti.
glupa kao crna noć.

srećan šezdeset drugi rodjendan.

i Džimiju

čestitamo šezdeset peti:)

 Svaki put kada se okupi nasa vesela trojka,

(moji sinovi i ja), to je praznik.

Tako je i sada.

Kada smo se u subotu konacno sastavili,

posle divnog dana provedenog u raznoraznim

aktivnostima, svako na svojoj strani, i poceli da

planiramo ostatak noci kao ultimativnu zabavu pretresanja

dogadjaja od poslednjeg susreta, preslusavanja nove

muzike i umerenog uzivanja u hrani i stimulativnim tekucinama,

zapazih skupljene obrve na licu mog starijeg...

Razlog je bilo obavestenje o prispeloj posiljci...samo je progundjao:

sta