izvinjavam se gorštaku,

obećala sam text o aferama, alli trenutačno sam

u nemogućnosti da mislim o tome, pa.... sledeći....

 ako neko misli da je ključ

negde drugde: greši.

gost autor: ceas

Centar za evroatlantske studije (CEAS) smatra da euforični način na koji Ministarstvo odbrane i državni vrh predstavljaju domete reformi u Vojsci Srbije i sistemu odbrane nije primeren pravom stanju stvari s obzirom na sporost procesa uspostavljana demokratske kontrole nad Vojskom, bezbednosnim i obaveštajnim službama, a pre svega imajući u vidu brojne, još uvek nerazjašnjene, nasilne smrti pripadnika Vojske i ulogu Vojske u stradanju i skrivanju dokaza o odgovornosti MO za pogibiju radnika RTS tokom NATO bombardovanja . Intenzivne najave učesca naših jedinca u "mirovnim" misijama UN i EU su neprecizne ili namerno nepotpune. Uporno isticanje izvoznih uspeha namenske industrije i njeno vezivanje skoro isključivo za Ministarstvo odbrane, nemaju mnogo smisla ako se ne zna ko je sve odgovoran za njen rad, da li ostvarena sredstva ulaze ubudžet i kako se raspodeljuju, kao i kave sve bezbednosne i spojnopolitičke reperkusije taj izvoz može da ima. 

inspirisana poslednjim

milutinovim blogom, edi - va ima ideju:

22. decembar je bio dan vojske sfrj.
eno kolega milan
expertski priča o tome.

ja se sećam proslava,
šepurenja, četvrta vojna sila na svetu?!
nije da nisam verovala...

i ministar se danas oglasio...kao
da se i on seća:

"Završavamo jednu izuzetno uspešnu godinu... koja je

 gost autor: Stjepan Mimica

Ma ništa, samo neke fotke. Takoreći foto-blog.

Nemam fotoaparat, kabasto je to meni, a sem toga, tolike sam po kafanama i taksijima ostavljao, da sam već sasvim odustao. Imam samo tanušni mobilni za ćiju bi se kamericu jedva moglo reči "ipak nekakva". Vazda mi u džepu, vazda je iz džepa potežem, povazdan nešto snimam.

Snimam da ne zaboravim - mobilni mi k'o mentalna proteza, bez mobilnog, k'o bez pola mozga. Kad god ga negde zaboravim, setim se svoje učiteljice i njenog čuvenog "jednom ćeš, Stjepane, glavu da zaboraviš". Eto zašto sa šalama valja oprezno, svaka se kad-tad, bar na pola obistini.

pod mojim staklenim zvonom je, zapravo, uvek

vreme za silvijana. njegova muzika je, ma kako se
vremenom menjala, uvek introspektivna,
zapitana, prostrana u svom
komplikovanom minimalizmu...
nekako je izdvojena od ovog
strašnog sveta i pomaže meni
da se izdvojim i mirno pogledam oko sebe
i u sebe..