a znam  da i ti želiš
da te napišem.

koliko je moguće
da ja budem ja
a da se tebi svidim?

 Moj gost: Mr.Loader

Teško je bilo gledati sliku u tv izveštajima. Nije lako ni pisati o tome, jer stoji onaj bremenit, pomalo i katastrofičan osećaj. Ali, treba. Bolje nego ćutati.

Monasi koji se pesničaju… To je scena koja poražava, koja deprimira.

idemo dalje.

lepa pobeda.

važna.

Moj gost: Mr. Loader:

Fizički napad na Velimira Ilića tokom skupa u petak, u Knez Mihailovoj ulici, kao i sve ono što se zatim dešavalo već je dobilo znatan prostor u medijima, kao i po forumima. Ipak, čini se da bi trebalo kazati još ponešto.

Kao prvo, nesporna je stvar da se bezrezervno mora osuditi napad na lidera jedne stranke i da u ovom slučaju, kao i u svim drugim sličnim, napadač mora biti primereno i bez odlaganja kažnjen, po zakonu. Ovo društvo ne sme da bude društvo nasilništva i bezakonja, gde se politička nezadovoljstva rešavaju ugrožavanjem nečije bezbednosti. Kad je u pitanju (bilo koji) lider političke organizacije, to ima još veću težinu, jer napad na tu ličnost jeste u neku ruku napad na sve koji podržavaju ideje te organizacije. Napokon, to je napad na slobodu mišljenja i izražavanja. Kratko i jasno – postoje društveni mehanizmi koji treba da obezbede da se neslaganja po određenim pitanjima rešavaju isključivo kroz civilizovan dijalog.

 Piter Gejbriel je jedan od
ljudi zbog kojih volim muziku.

moj gost: Mr. Loader

Dotična tema je ovde, na blogu već pominjana, ali je očigledno da se mora naglasiti još (najmanje) jedanput. Tokom muškog finala na velikom teniskom turniru u Australiji komentator RTS-a izjavljuje kako naš tenis za ovaj turnir veže puno lepih i značajnih trenutaka, pa uzima vazduh i, sav razdragan, nabraja... Nabraja sve – osim one koja Gren-slem finala i titula ima više nego kad se saberu svi koje je nabrojao !

Šta je problem? Komentator mlad, pa ne zna? Ili je zaboravan?

gost autor:

pingvin, kadkad poludi:

( posvetio margariti)

Nekada davno, u jednoj dalekoj zamlji, nalazilo se jedno magično kraljevstvo. U tom kraljevstvu su svi bili srećni, jer je kralj bio veoma mudar i blagonaklon. Kraljevstvo je bilo bogato, stanovnici su bili radosni. Ali niko zapravo nije znao da se, brižljivo sakriven, pored kralja nalazila njegova desna ruka – jedan stari promućurni čarobnjak, koji je pomagao kralju pri donošenju najtežih odluka.

Jednog

Rečenica kojom je najavljivan film
It might get loud
glasi: