ON:
nešto mi se:
izmešalo

jedno u drugo
uteklo...sa raznih strana
glave...i još
sa drugih mesta unutrašnjih
pa jedno
mislim da vidim...
a drugo vidim

nego
hoćeš da mi budeš
ogledalo?
da bacim pogled samo...
malo samo...

ONA:
želim, ali:
videćeš – kaleidoskop.
šareno.zagonetno.
privlačno. a grize.

srećan šezdeset drugi rodjendan.

i Džimiju

čestitamo šezdeset peti:)

Rat u Bosni je počeo 6. aprila 1992. a završio se Dejtonom, novembra 1995.
Krvav i brutalan kakvi su svi ratovi.
Preko 100. 000 muškaraca, žena i dece je stradalo, izbeglih i u emigraciji neznano velik broj, uništena, poharana i popaljena zemlja koja pokušava da stane na noge.
Rane u srcima i duši preživelih, duboke.
Danas na kraju 2008. kada živimo u nekim zemljama, tuđim, svojim ili «svojim» u kojim političari i dalje dele, mere i broje prošlost zbog kojih mi ne možemo da živimo sadašnjost a naša deca budućnost, javila se ideja da se pokrene humanitarna

imam čast da ugostim debitanta :

Zdravo svima. Ja sam Spiridon i prvi put pisem na blogu B92. Jako sam uzbudjen zbog toga I zelim da se zahvalim AlexDunjji sto mi je dala ovu priliku.
Vec dugo citam blog ali nikako nisam smogao hrabrosti da napisem nesto jer sam se plasio da ce mi se ljudi smejati ili biti grubi prema meni.
Puno volim da citam Aleksandra Stosica I njegove fenomenalne provokativne blogove, Anfaka koji prosto pleni svakim komentarom, Dawngreetera (koji je trenutno na odsluzenju vojnog roka) i td. Moj najveci favorit je bloger

Novogodisnja cestitka

autor je moj dragi gost loader 

Sretoh danas Lazara. Šeta, zamišljen... Bez oklopa. Deluje gotovo krhko. Šest vekova provlačenja po epskim pesmama nekako... kao da ga je zasitilo. Gleda nizbrdo reku u daljini, obalu, obrise zgrada koje se prostiru kroz izmaglicu... Pitam ga, zna li šta se sve u međuvremenu dešavalo, i da li je zamišljao da će na kraju ovako ispasti. Onaj njegov blago prijazan izraz, kojim je hteo da naznači kako pažljivo sluša moje pitanje, već narednog trena postade zabrinut, skoro utučen. Savi glavu i spusti težak

Već dugo ne pratim šta radi Sir Paul McCartney.

Ne kažem, bilo je par zanimljivih solo albuma

tamo početkom osamdesetih.

Ostalo, sve što sam čula moglo bi da se podvede

pod odrednicu “silly love songs”, a ja baš i nisam ljubitelj...

Ma, skoro da sam zaboravila da postoji,

ni na kraj pameti mi nije bilo da je moguće...

A jeste moguće!

Idemo

”Kada umrem, moj grob nalaziće se na mjestu koje će stabla voćaka dva puta u godini zasipati cvijećem”.
Ovako je govorio Omar Hajjam,
jedan od najvećih persijskih učenjaka,
matematičar, astronom, filozof i pesnik,
desetak godina pre svoje smrti.
Bilo je to početkom 12-tog veka, u vreme
višegodišnjih gradjanskih ratova,
kada je Hajjam morao da napusti mesto
upravnika bagdadske opservatorije i da
se sklanja pred

Moj prijatelj Blackbox

misli da je ovaj tekst u nekoj finoj vezi

sa jeremijinim danasnjim blogom.

a vi? 

Istorija je učiteljica života , zato je mnogi i psuju, najčešće oni koji ne vole da uče niti znaju da vole svoj a ,naročito, ne tuđe živote. Ne treba zaboraviti da ima dobrih i loših učiteljica, ali mnogo više loših učenika.

Da li je tačno ono što je rekao Gandi da «Istorija uči ljude da istorija ljude ničem nije naučila”?

Istorija je jedno veliko kolektivno pamćenje

Edi je ponovo sa nama!

Blogeri di ste?