Sve će na kraju biti u redu a ako ne bude u redu, onda nije kraj.*

Ništa nije u redu! Ako kraj nije na vidiku, onaj dramatičan, revolucionarni, krvav, ima ipak svakodnevno krajeva koji nisu ništa manje dramatični za svakog građanina ponaosob. Možda će na kraju sve biti u redu ali on to neće doživeti!

And now something completely different! Na prvoj godini Pravnog fakulteta upoznao je dvojicu Avganistanaca iz kraljevske porodice. Čak se seća imena jednog od njih. Bili su sasvim normalni i pristojni mladići, ni po čemu se nisu izdvajali

Nemanja, SMS br. 1: Pedest tri puta sam te zvao, pisao ti bezbroj poruka, zašto se ne javljaš?

Sanja, SMS br. 1: Ne želim više ni da te čujem ni da te vidim!

Nemanja, SMS br. 2: Kaži mi bar zašto? Šta sam to skrivio, ja pojma nemam!

Sanja, SMS br. 2: Znaš ti dobro, znaš!

Nemanja, SMS br. 3: Kunem ti se da ne znam, napiši mi molim te, ako sam pogrešio, ispraviću to.

Sanja, SMS br. 3: Uzalud me zoveš i pišeš mi, neću ti više odgovarati.

Nemanja, SMS br. 4: Znaš da

Idiot (grčki ιδιώτης) glupan. Idiotija, najjači stepen maloumnosti. Idiotizam, isto što i idiotija ali takođe i od grčke reči ίδιος, svojstven.

Jedna anegdota govori o profesoru koji je održao predavanje pod naslovom Idiotizam grčkog jezika, pa je u toku predavanja objasnio da ono idiotizam na grčkom jeziku može značiti posebnost, svojstvenost a ne ono što su slušaoci prvenstveno pomislili.

U psihologiji i defektologiji, lice sa najtežim stepenom mentalne zaostalosti, sa maksimalnim količnikom inteligencije (IQ) od

Došla novinarka sa kamermanom u selo i priđe seljaku koji se zabavio oko prasića: Dobar dan, mi smo sa televizije, radimo istraživanje, šta biste nam mogli reći o seksu na selu.

Seljak se ispravi i poče: Sa ovom cijenom , jedna i po marka* do dvije po kilogramu, nikako nije dobro...

Novinarka: Ali nas interesuje šta biste nam mogli kazati o seksu na selu...eto ovom vašem...

Kad bi vlada povećala cijenu na bar tri i po marke, mogao bih se ugradit i otplatit troškove…

U to se iz kuće pojavi snajka: Tata oni te

Mi je bio četrnaesti rođendan! Toliko godina je proteklo od mog infarkta. I dalje pušim kao Turčin, bolje reći, kao kreten. Alkohol sam batalio pre dvadesetpet godina ali cigarete nikako! Svestan sam da mi štete, da mi zagušuju pluća, da sam u godinama kada bih morao da dobro pazim na svoje zdravlje ali toliki sam ovisnik da nisam ni pokušavao da ih ostavim. Dobro, pokušavao sam da smanjim broj cigareta na dnevnoj bazi ali vrlo brzo bih počinjao da pušim mnogo više nego pre odluke. Ne znam niti pokušavam da saznam koliko su mi oštećena pluća i arterije a sigurno je da jesu.

Danas sam po drugi ili treći put gledao prvi deo britanskog filma Povratak kući. U jednoj sceni, dragi Piter O Tul, citira Oskara Vajlda, odnosno njegovu definiciju konja: Opasan spreda i otpozadi a neudoban po sredini.

Za razliku od Oskara Vajlda, ja kad god izgovorim reč konj ili pomislim na njega, pred oči mi izađe lepa, ponosita i plemenita životinja.

U detinjstvu sam, pored krava koje sam takođe mnogo voleo, većinu vremena provodio pored konja mog strica Stanka. Iako su mi svi bili dragi, najviše sam voleo jednog Arabera, rasnog i stasitog, tankih nogu i članaka, duge grive (stric mu je nije skraćivao na moju molbu) i vatrenih crnih očiju. Uz stričevu brižnu pažnju (u početku), vodio sam ga na pojilo. Pojilo je bilo samo njegovo! Drugi konji su pili iz zajedničkog.

Pre neki dan sam gledao film u kojem glavni junak, TV zvezda, dolazi u neko malo zabačeno mestance da obiđe grob starog dobrog prijatelja kome nije bio na sahrani i da poseti osobu koja mu je napisala dirljivo pismo. Na njegovo iznenađenje umesto devojčice koju je očekivao, zatiče staricu sa odraslom unukom, devojkom. Starica je oduševljena, ne može da vjeruje da je takva zvezda potegla dugačak put da bi je upoznala. U toplom i prijatnom razgovoru u jednom trenutku ona ga pita kakav mu je bio život izvan TV studija. Sve same sitnice, odgovara on. Na to će starica: Ne,

Potop je kao kazna božja pratio ljude od sumerskih vremena, Ep o Gilgamešu, preko indijske Mahabharate, hebrejskog predanja o Nojevoj barci do grčkog mita o Deukalionu.

Na ovim prostorima, uostalom i po celom svetu, oduvek je bilo potopa, poplava i povodanja, lokalnih a i onih drugih, sveobuhvatnih. Već je citiran veličanstveni Ivo Andrić, čiji je Povodanj remek delo, izdvojen ili u sastavu celine!

Često ili bolje, ne retko, mi pada na pamet: Bog se dragi na Srbe razljuti za njihova smrtna sagrešenja

Gost autor: eli.lacrosse 

Imao sam sreću da gledam Ivicu Vidovića uživo. Nažalost, samo jednom. U nekom proputovanju kroz Srbiju Teatar Rugantino svratio je i u moj grad. Odigrali su predstavu „Antigona u New Yorku" Janusza Glowackog.

Sećam ga se dobro i sa bioskopskog platna (Kinoteke), kao Vladimira Iljiča, u filmu Dušana Makavejeva „W.R. - Misterije organizma". Film je prikazan u nekom pratećem

Bojan me dovezao do Guverdžinlika i pravio mi društvo dok nije stigao autobus , a to je bilo oko 15 do sedam uveče. Poljubismo se kako i dolikuje i ja se u ukrcah kroz srednja vrata u bus. Krenuo sam za Selčuk gde mi je Fu telefonski već rezervisala sobu u pansionu Homeros. Bojan je tamo odseo pre nekih pet godina i preporučio mi ga pričajući mi zanimljive priče, događanja i druženja sa vlasnicima, sestrom i bratom, Ojom i Dervišem. Jutros za doručkom sam otkrio da postoji još jedna sestra, starija, koja me srdačno dočekala i poslužila fantastično neobičnim doručkom. Kasnije smo nastavili komunikaciju...ali o tome kad dođe vreme.