Drage moje i dragi moji, svi vi koji budete imali vremena i želju, pozivam vas na otvaranje moje XVII - te samostalne izložbe slika.

Izložba nosi naziv AKT i predstavlja retrospektivu, pregled i uvid u moje dugogodišnje slikanje ženskog akta. Iz svakog perioda sam uzeo po nekoliko slika, pa će i meni samom biti zanimljivo da na jednom mestu vidim put kojim sam prošao.

Ni pod razno nisam sklon ekshumaciji, a još manje post-patološkom čeprkanju, te ovo što ću napisati  nemojte nikako svrstavati u navedene kategorije.

U…ne sećam se više kom razredu gimnazije imali smo između srpskofrancuskolatinskoistorijskogeografskofizičkomatematičkohemijskih predmeta i predmet Filozofija i Politička ekonomija! Naterajte sebe da

Gost autor: St.Jepan

Bloger je isključio mogučnost čitanja ovog teksta

Znam da je dovoljno reći govno. Svestan sam i da ako kažem: tvrdo, proliv ili upotrebim još neki opisni pridev, to neminovno vodi ka pridavanju značaja govnu. Govno je govno i tačka!

Pa čemu onda ovo pisanije? Od onih sam koji ne gledaju televiziju ali! Jutros je moj sin ostavio upaljen TV aparat i otišao za svojim poslom. Ja skuvao kafu, seo u fotelju, zapalio davno ostavljen duvan, prekrstio nogu preko noge i rešio

Presekao sam! I nije mi bilo teško. Robert Altman je režiser koji je prvi na mojoj listi najvećih režisera svih vremena, režiser kojeg najviše volim! I ne smatram paradoksalnim to što takođe najviše volim Bunjuela, Hjustona, Tarkovskog, Kurosavu, Mencla, Felinija, Velsa, Makavejeva, Bergmana, Antonionija, Mala, Hičkoka, Kišlovskog, Vajdu, Vendersa, Fasbindera, Almodovara, Šlendorfa, Gilijama, Kaurismakija, Fon Trira....

I, kaže mi, da proslavimo ovaj dan, kupila sam domaće kolače, znam da joj je kupila Slavica, u sobi su na radnom stolu, donesi ih. Taman što sam skinuo vijetnamku, priđem joj, zaboravio sam da joj je danas rođendan iako me J. na to nekoliko puta podsećala, i sveže ipečen hleb joj je poslala, poljubim je u rumeni pergament obraz i lako povučem za uši: Srećan ti rođendan i velika mi porasla. Nasmeje se. Donesem kolače, stavim džezvu za kafu, iz gornje fijoke izvadim staklenu prastaru pepeljaru i sednem na trosed. U glavi mi pet sati i trideset minuta kad moram da budem kod oftalmologa, kasnije saznajem, vidim, oftalmološkinja. Probudila sam se rano jutros, još je bio mrak, sanjala sam...nisam posle mogla oka da sklopim. San je laža a Bog je istina, zazveči mi u glavi Njegoš. Šta si sanjala?

Bio sam iskren: Nije mi na pamet padala sve do večeras kada ste se vi javili.

Počela je da me nagovara da je zovem. Insistirala je da zapišem njen telefonski broj. Posle njenog: Hajde dođi, on je.... sledilo je: Opet je pobegla! I pored toga tražila je od mene da je zovem.

Kazao sam da ne želim da budem grub ali sam odbio, Uostalom,

Gošća autor: jednarecfonmoi

Da li ste ikad razmišljali o tim situacijama kad iz jednog događaja nastane potpuno drugi, onaj koji nije trebalo da se desi? Pisaću sada malo kada neočekivano krene u pravcu lepote. Da li samo jedan osmeh, neočekivan, u sred tenzije i svađe može da otvori potpuno druga vrata? Zamislite da se raspravljate sa nekim neznancem u vezi sa potpuno nevažnom stvari i da se odjednom nasmejete samo. Lako, iskreno, videći iznenada nešto sasvim drugo u osobi koja se sa vama prepire. Tada, u tom trenutku prepoznavanja, kao da okrećete