Drage moje i dragi moji, pozivam vas na otvaranje moje 19. samostalne izložbe u petak 25.04 2014 godine u 19 sati. Izložba će biti postavljena u BLOK Galeriji u Bloku 45, Novi Beograd. Izložiću erotske crteže svih mogućih formata, rađenih grafitnom olovkom, olovkama u boji, perom i tušem, daščicom i tušem, ugljem, akvarelom, litografijom...

Dobro mi došli!

My

Ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu? Ogledalo se namršti, stavi prst na izborano čelo i zamisli se. Posle dužeg vremena začu se njegov glas: U prošlosti sam imalo velikih problema iskreno odgovarajući na ovo pitanje... više puta je moje postojanje u jednom komadu dolazilo u pitanje! Ne želim da odgovorim! Uostalom, mnogi pisci i filosofi su se tokom Istorije bavili mnome, evo baš mi pade na pamet Ogledalo čudesnog, Pjera Mabija a on je samo jedan od mnogih.

Rođen sam.

Živ sam.

Šta bi bilo, šta bi se desilo, da nisam otišao na taj rođendan?

Da li bih bio dobar pravnik, advokat, sudija... ?

Nije pravilo, usprkos izreci, da posle kiše ogreje sunce.

Zašto i kako su  posle preživljenog infarkta nestali neki moji strahovi, fobije?

Zašto sam osetio potrebu da budem sa svojom majkom dan pre njene smrti?

I dan danji razgovaram s ocem kad odem na groblje.

Kako to da sam jedan od retkih koji se raduje tuđim uspesima?

Zašto sam ostavio Slobodanku zbog Nataše?

Da li bih uzeo da ponovo čitam

Na latinskom, poznatije i raširenije ili na grčkom Ἓν οἶδα ὅτι οὐδὲν οἶδα, reči su koje se pripisuju Sokratu. Mudrost mudrog čoveka! Treba biti potpuno operisan od sujete i biti krcat znanjem da bi se izrekle ove ili nalik ovima, reči, da bi ja, ti, on, ona, mi, vi, oni, one...mogli dopustiti da izađu iz nas na videlo, da zvuče istinito bez i jedne, ljudima svostvene, mrlje ili čak i svesne/podsvesne mistifikacije u cilju sopstvene promocije.

Znam da ništa ne znam, je samo kratka verzija meni draže razrađene, proširene, sveobuhvatnije...: Što više znam, svesniji sam koliko toga ne znam...koliko je beskrajno moje neznanje, nepoznavanje stvari i pojava, relacija, mutnih a nikad razrešivih, skrivenih i otkrivenih ali nepojmljivih...

O sadruzi moji, braćo moja, donirajte svoje splovilo, penis, mačora, uzdanicu, pitona, ponos, diku, jednookog džina.... pomozite nekom sabratu koji će, bilo kako, ostati bez njega. Vama, meni ionako posle neminovne smrti, nikakvi penisaurusi pa bili oni i magnusi, neće više biti potrebni. U Raju provereno nema polnog opštenja a u Paklu vam ne bi ni palo na pamet u sred one ognjevite vatruštine.

Juče,

Ja ovo moram da objavim ali vi to ne morate da čitate!

E pa krećem. Besmisao smisla ili besmisao besmisla ili Nesuvislost nesuvislosti, kako je davno naslovio svoju knjigu Abu-Walid Muhammad ibn Ahmad ibn Muhammad ibn Rušd, poznatiji po nickname-u AVEROES.

Najbolji, najprovereniji put ka besmislu smisla ili besmislu besmisla je depresija. Ona se ne događa odjednom, u trenutku, to je proces koji traje i trajanjem dobija sve veću snagu, zamah. Moлчание je svakako početak, zatim osamljivanje, striktno izbegavanje komunikacije s bližnjima i daljnjima, brisanje svih spojki sa svetom i životom okolotebnim. Briga, saveti, onih koji te vole i koje ti voliš i pored ili usprkos ljubavi i želji da ti pomognu, nekorisni su, šuplji i ne odzvanjaju u okeanu tvog stanja, iz trenutka u trenutak, sve bližeg besmislu besmisla. Deo mentalija koji nije zaražen besmislom, hvata se u koštac, nudi izlaze i rešenja ali RIEN!

Ili: Kratak roman o beznadežnosti

Više puta sam u raznim novinama pisao i na TV govorio o Lubardi, slikarskoj i umetničkoj gromadi u evropskim i svetskim razmerama. Ovih dana čuh kako će se obnoviti, restaurirati i dovesti u pristojno stanje, legat ovog velikana. Postoji izreka: Nikad nije kasno ali kad je u pitanju Petar Lubarda, onda je to neviđena sramota. Od 1974 godine kad je umro pa do danas, njegov legat, poklonjen gradu Beogradu, propadao je iz dana u dan a da niko glavu nije okrenuo. Veliki broj slika je netragom nestao, mnoge su zbog neuslova u međuvremenu teško oštećene, mnoge ukradene. U državi u kojoj muzeji godinama zvrje zatvoreni i nedostupni publici, pod izlikom da će biti restaurirani, podatak da će obnovljen legat Petra Lubarde uskoro biti otvoren za javnost, nije mogao da promakne mojoj pažnji. Ko god da se toga dosetio, skidam mu kapu!

Ima jedna scena u prvoj epizodi naveliko reklamirane američke serije Firma (The Company), ne bih o seriji već samo o toj sceni, parafraziraću razgovor najslobodnije moguće! Mlada glumica šetajući pored vode (jezero, reka...?) dolazi do takođe mladog glumca, jednog od glavnih likova, koji sedi naslonjen na drvo i puši i kaže: Mrzim Leto! Kako neko može da mrzi Leto, zašto?, pita glumac. Zato što traje kratko, odgovara glumica. Moj čovek, žena, osoba...bravo, glasno uzviknem!

Kratko kume...mnooooogo