znači biti opasna prostačina i gad nad gadovima, reči su Česlava Miloša. Uveren sam da je Česlav to izrekao jer mu je prekipelo, došlo mu do grla, pun mu je qurac bio pomenutih! Da nije tako, našao bi ovaj veliki čovek i pisac blaže i benignije izraze ali meni se lično sviđa konsekventnost i preciznost izrečenog. I mora se brate jednom reći, popu pop a bobu bob!

Jer ovi su bre prekrdašili! Zaseravaju sve oko sebe. Od većine (oko 99%) ne moreš do riječi doć, zasiplju te svojim 100% umoserotvorinama, ne moreš dihat od stoposto tačnopreciznihjednihnaovomsvetu, verbalnih povodanja, bujica, proliva i povraćki. Zato je Česlav prezimenom Miloš to stavio na papir! Nije mogao drugačije. Kako s njima ući u komunkaciju, dijalog?

Proživi život, prožabuj žabu, na smrt obrati pažnju kad budeš mrtav, svojevremeno otpeva u zbirci Gradilište, moj omiljeni pesnik i prezimenjak, Brana Petrović. Uskoro mi u trajnu posetu dolazi sedamdesetprva godina, proživeh ih, proživeh život, prožabovah žabu, progušterovah guštera, tuc tamo, tuc ovamo, sa ženom sam zajedno četrdesetdve godine i? Odavno objavih da mi je namera da poživim do devedesetšeste godine ali moram da priznam da je to ipak samo moja namera, želja a uopće ne znam svoj rok trajanja! Što bi rekao Tirke: Mož’ da bidne ali ne mora

Galerija Stari grad u Kotoru, tik do Sat kule, Jul mesec 2000-te, unutra izložba mojih slika pod nazivom Suzana i starci. Ženski aktovi, jel' moram da kažem? Tri velika platna 150 x 140cm prikazuju telo Suzane uzeto kao predložak od Maestra Tintoreta, samo telo, bez staraca, zeleniša i vode. Naravno slikano na moj način, isparcelisano trouglovima, rombovima, kvadratima...svaki u drugoj nijansi boje, dočaravaju volumen i svetlo i senku, što bi rekli Eskimi: chiaro - scuro. Ostalih trinaest slika, ženski torzo, ustvari dvanaest, trinaesta je bila ležeći akt Usnula Venera.

Kada za nekoga kažemo da je duševan, time podrazumevamo sve najbolje ljudske osobine. Pre svega Empatiju, samilost, brižnost, ljubaznost,  predusretljivost prema svima i svakome, ljubav prema svemu u Prirodi, pre svega čoveku, osmeh, pomoć svakome kome je potrebna… Retki su danas takvi ljudi! Iznenadim se kada vidim ili doživim takvu osobu na delu. Ono što bi trebalo da bude normalno, da se podrazumeva, ispada kao eksces koji nije uobičajen! Živeti u savršenoj dobroti znači ostvariti svoj život u svemu, piše Radakirišnan u svojoj obimnoj Indijskoj Filosofiji analizirajući

I'm just poor boy, nobody loves me....Lažem kao pas! Kao pas?! Opće je poznato da psi ne lažu, pogledajte ih u oči i namah ćete se uveriti u to. Dakle, lažem ja kao ja, kao čovek. A zašto lažem? Odnekud mi u moždanu svesnost dolepršale reči i melodija i nikako da ih se rešim! Izgovorim ih na glas ne bih li ih razvejao na sve četiri, svih osam strana sveta ali niš! Pored mene na stepenicama Utopije-Trećeg Beograda sede moja žena, Anica i Nina. Nina me ču pa se grohotom (ženskim) nasmeja od srca.

Ašenbah naredi starcu u platnenim pantalonama, mornarskoj bluzi i slamnom šeširu, koji je vodio tamo dole nadzor nad kupalištem, da mu iznese sto i stolicu na peskovitu daščanu platformu i udobno se smesti u ligeštul koji je izvukao dalje ka moru, u pržinu žutu kao vosak. Sav u belom, belom odelu, belim cipelama i belom šeširu, ispruženih nogu i ukrštenih prstiju na stomaku, zagledao se u plitku plavkasto sivo smeđu boju mora plaže Lido. Posle pola sata, počeli su da pristižu prvi kupači, otvarala su se i zatvarala vrata od kabina, dečji glasovi i glasovi guvernanti, prekinuli

Одломци из Булгаковљевог писма влади СССР од 28.марта 1930 године.

•1.    Обраћам се влади СССР овим писмом. Пошто су сва моја дела била забрањена, међу многим грађанима који су ме познавали као писца, почеле су да круже гласине које ми дају савет:

U prilog naslovu, dodajem i Polonijevo: Al' nadasve, sebi budi veran.

Lakše reći nego se držati toga...bar u svakom trenutku.

Prevod naslova: I ako svi, ja ne!

Ne potcenjujem vas, ovo je samo za one kojima Latinski nije jača strana.

Dobro se sećam svog pedagoškog rada sa malenim mi i vrlo vragolastim sinom. Napravi on neku nepodopštinu, psinu, sitno sranje a ja ga pitam: Why? Pa svi su... Makarenko u meni ga prekida pitanjem: Dobro svi, a da svi uzmu da jedu govna, da li bi ih i ti jeo? Ne bih!

'stari92'

Verovao il ne,cheka te jedan,prvobitno zamishljen kao svitak na kozzi/pergamentusa naravno
rechima~to znam pomalo.
Dilema Mi da li da ih objavim ,prvi put,na tvom odlichnom blogu ?
Il jok ?
D)
(u notji punog meseca))

mikele9

Pošalji da pročitam.

Već više od godinu dana preko puta, na ćošku, zidaju zgradu, evo skoro su je završili, ostalo je da ugrade prozore, vrata, verovatno i pod (parket, laminat?) i još neke sitne munje što bi rekao Kukusigameni. Nije baš Skadar na Bojani i ne uzidaše majku sitne dečice ali sestro, brate! Na dušu im neprekidnoneprestana buka, svrdlanje i burgijanje ali mi zakloniše pogled koji se prostirao, pružao do obrenovačke elektrane sa sve Petracom, Galovicom, Savom, poljima kukuruza i suncokreta. Dobro de! Kako ono reče dobri čika Jova Zmajeviti: Gde god nađeš dobro mesto ti/tu drv...zgradu posadi.