...da nam ti često tako baciš neku koskicu, a onda nastavljaš da teraš po svom! (Hansel)

Neću bacati koskicu ali ću nastaviti po svom. Recimo ovako: Ako je put do Pakla poločan dobrim namerama (otrcano zar ne?), da li to analogno znači da je put do Raja, popločan lošim namerama? Ako bi se analizirale tz narodne izreke, da ne kažem mudrosti, vrlo brzo bi se došlo do saznanja da je većina od njih obično sranje, koje sa životom nije ni u kakvoj vezi čak ni kohabitativnoj.

Ja ovo moram da objavim ali vi to ne morate da čitate!

E pa krećem. Besmisao smisla ili besmisao besmisla ili Nesuvislost nesuvislosti, kako je davno naslovio svoju knjigu Abu-Walid Muhammad ibn Ahmad ibn Muhammad ibn Rušd, poznatiji po nickname-u AVEROES.

Najbolji, najprovereniji put ka besmislu smisla ili besmislu besmisla je depresija. Ona se ne događa odjednom, u trenutku, to je proces koji traje i trajanjem dobija sve veću snagu, zamah. Moлчание je svakako početak, zatim osamljivanje, striktno izbegavanje komunikacije s bližnjima i daljnjima, brisanje svih spojki sa svetom i životom okolotebnim. Briga, saveti, onih koji te vole i koje ti voliš i pored ili usprkos ljubavi i želji da ti pomognu, nekorisni su, šuplji i ne odzvanjaju u okeanu tvog stanja, iz trenutka u trenutak, sve bližeg besmislu besmisla. Deo mentalija koji nije zaražen besmislom, hvata se u koštac, nudi izlaze i rešenja ali RIEN!

Večeras oko sedam i petnaest u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja u zgradi Fakulteta likovnih umetnosti, ulaz iz Pariske ulice, otvorih izložbu bibliofilskog izdanja pesama Vuka Krnjevića i grafika/litografija mog drugara i prijatelja Dragana Cohe. Stavi ovaj tekst na blog molim te, reče mi Dragan Coha a Vuk Krnjević dodade: Mikele nas ishvali kao braću. I evo, upravo se vrativši iz Znaka pitanja, činim to.

Ovo je tekst kojim sam otvorio izložbu, nije panegirik nego sušta istina i samo istina, tako mi Bog pomogao.

Izostavljajući amebe i ine bičare i paramecijume, pardon, papučice, zadržaću se na kičmenjacima, pre svega na sisarima ili još bliže na ljudima. Žena i muškarac su biološki i fiziološki, kompatibilni. Psihički, psihološki...e o tome se da razgovarati! Pođimo recimo od najprostijeg primera. Za žene se kaže/govori da su alapače, ogovaruše, širiteljke abrova...dok ja sa svim svojim (velikim) životnim iskustvom, tvrdim da većih džaftara od muškaraca nema! Malo je žena koje im mogu prići na puškomet! A i to što ogovaruckaju, samo je posledica vekovnog ignorisanja i getoiziranja od strane muškaraca, pa šta drugo da rade?

Kaže meni moj dobar drugar pre izvesnog vremena:

Mnogo si propustio što nisi krenuo s nama.
Ono............ bio je totalni promašaj, ono kasnije, ............, naprotiv.
Izuzetno prijatno i inspirativno sedenje, do valjda četvorke.
Ni jednog jedinog smarača.
Nije odveć preterano reći - to ............. društvo je srpska elita.

Odgovorim

Gost autor: St.Jepan

Bloger je isključio mogučnost čitanja ovog teksta

Upozorenje: Ovo neka ne čitaju oni slabijih živaca, hronični bolesnici i ostale meteoropate.

ČOVEK, LJUDINA, BORAC, GROMADA POZITIVE, VEDAR, DUHOVIT, NASMEJAN, NESALOMLJIV, 'OĆEŠ KAFU DA TI SKUVAM, UZOR, BUDA PONOVO MEĐU NAMA....

U prethodnom tekstu rekoh da ću pisati o njemu, o Paji. Evo pišem.

Odem ja kod mog Miše, lekara, džezera, po redovnu srčanu  terapiju, zapalimo, sa lap topa Čarli Parker, piše mi Miša recepte i onda: Ne sviđa mi se ta stvar na tvojoj slepoočnici, čini mi se da se menja, da ti dam uput za Zvečansku pa skini to da ne misliš, može to da se izrodi u svašta...

Drage moje i dragi moji, svi vi koji budete imali vremena i želju, pozivam vas na otvaranje moje XVII - te samostalne izložbe slika.

Izložba nosi naziv AKT i predstavlja retrospektivu, pregled i uvid u moje dugogodišnje slikanje ženskog akta. Iz svakog perioda sam uzeo po nekoliko slika, pa će i meni samom biti zanimljivo da na jednom mestu vidim put kojim sam prošao.

Presekao sam! I nije mi bilo teško. Robert Altman je režiser koji je prvi na mojoj listi najvećih režisera svih vremena, režiser kojeg najviše volim! I ne smatram paradoksalnim to što takođe najviše volim Bunjuela, Hjustona, Tarkovskog, Kurosavu, Mencla, Felinija, Velsa, Makavejeva, Bergmana, Antonionija, Mala, Hičkoka, Kišlovskog, Vajdu, Vendersa, Fasbindera, Almodovara, Šlendorfa, Gilijama, Kaurismakija, Fon Trira....