Rec Jugoslavija, podseca me, pre svega, na SMB-boju, na Jugoslovensku Narodnu Armiju … a u vojsku sam otisao, mator, bolestan, bez volje i bez zelje, napustajuci solidno placeni posao i prekidajuci karijeru redakcijskog kurira, novinara pocetnika i vecitog studenta … a armiju pamtim po zimi, vetru, kisi, po pesadijskoj obuci na brdovitom dalmatinskom kamenjaru, po dugim, blatnjavim marsevima i logorovanju u nakrivljenom, busnom satoru, po cuvanju straze kraj ogromne kace kiselog kupusa ... ali te vojnicke godine, secam se i zbog njenog lepog kraja, zbog leta, sunca, mora, bezbriznog kupanja

Crvena pustinja, zemlja...crveno nebo na Zapadu,na zalasku Sunca...seoske bele kuce sa ravnim krovovima, crnomanjasti do pasa goli decaci koji trce sa kozama i ovcama...veliki gradovi sa bulevarima i drvoredima palmi...okean, penusavi talasi i osvezavajuci vetar...drevne gradske Medine, zidane na bregu, urbanizovane uskim sokacima, bazarima, arapskom muzikom i polumrakom ... Visoke planine na Istoku, plantaze konoplje, sverc, krijumcarski kanali i velike pogace masnog hasisa ... 

Pre obilaska marokanskih gradova i putovanja vozom,na relaciji Tanger-Rabat-Casablanca-Marackesh, u Afriku

Vreme tece...Noc pred zoru, osvit, svitanje.
Nista, nistavilo je pocetak ... Crn i mracan, kao smrt.
Sa promenom i vremenom, u isti cas, postalo je postojanje...
Jutro je nastanak - i noc i dan - kontrast, dijalektika.
Zapadom jos vlada tama, tamo zvezde nebom sjaje ...
Na istoku, iznad horizonta, svim bojama, energija, svetlost sija:
Radja se Sunce. Lampa i pec u kuci prirode.
Dole je planeta, Nasa Zemlja.
Zvezdica, uzarenog jezgra, pomalo ugasena, i od ljudi potrosena...
... sa zemljom i vodom - kao koricom...s nebom i vazduhom - kao mehurom...

Vlada vodi kampanju za uvodjenje komunalnih policajaca.

To bi, valjda, trebao da bude neki pendrek-junosha, sto se sheta tu oko moje zgrade , zapisuje  nepravilno parkirane automobile  i kazhnjava bacanje djubreta po ulici, u mom, od centra udaljenom kraju.

Pre nekoliko dana u srcu peshachke zone Beograda, 15-ak nasilnika, sa hirurshkim maskama i kapuljachama na glavama, proshlo je glavnom ulicom, pa skrenulo u prvu sporednu, u prolaz krcat kaficima ... pravo u divljachki napad: iz jednog od kafea, isterali su stranca, i tu blizu, kod stepenishta i parkinga

Kroz prozor

treperi crveni jasen ...

rumeno Sunce na krovu je grada,

vijori se vetric  svuda oko zgrada,

povija se zuto lisce...posrce,pa pada ...

Tad',

      zamirisa cvece sa cetvrtog sprata ...

   ...Znam.Dolazi jesen, u bojama zlata.

" Samo bas i bubanj " ...

... Ja se slazem s' Kojom:

Buka je u modi! ...  mislim, stvarno, u komunikaciji, na svim i svakom nivou i kanalu - trese se ... i galami ... nekad i puca!

... ali kominukacija, razgovor, fini je model :

A, Ja volim Radio ... i minimalizam ... i lepshu stranu ...

...

Ima voditelja , koji u radio-emisiji, sinhronizovano, lepo razgovaraju. I sa sagovornikom i sa slusaocima ... Beskonachna je to veshtina: " mnogo vesti, mnogo price ... a siroka publika"!

...

Ima nekog ko me u fino, s' postovanjem,

Zhivot.

Trenutak shto protiche s' vremenom.

... konj nekad, auto danas ...

magarci, kamile, karavani nekad, kamioni i vozovi danas :

Sredstva i simboli postoje, kao obelezja vremena i prostora...

...

Vrhunska kultura nisu samo umetnicka dela;  pronalasci, otrgnuti od prirode, uz predhodna znanja, su  "tockovi razvoja" i obelezja epoha ...a svaka stvar-predmet-sredstvo-pa i chovek, osim upotrebe, ima i simbolicki i lichni smisao, i govori neshto o nekom ili necemu ...  

Ljudi stvari izmisljaju, povezuju, koriste, zamishljaju ...

...

...kupujem, nabavljam, poklanjam, sanjam ... Ideja je IDEJA!

Malo rashladjivanja ...

Najbolje vreme za setnju: zarko, zimsko Sunce, vedro plavo Nebo i snezna belina...Negde u prirodi, na planinini, u ravnici ... Svud po tlu je tanak, nedirnut sneg sa pokoricom.

Hodam. Prsti, krcka sneg.

I tu u tragu, recima kao stopama bojim, gazim kao po platnu...

Gledam nebo. Vidik, opisuje krug ... ali krivuda, grana se, sece ... Linija neba uvek je mutna. Tu je sama granica cula. Kuca, drvo, covek ... Sunce, Mesec ... sve moze biti horizont.

A linija, menja se, tece ... Kao Vreme ... jer ni sadasnjost nije tacka,