ona je u b. nedica, ja u d. maksimovic, deli nas beogradska, vidjamo se po kucama, sudaramo u kraju, a bogami tu i tamo zasednemo i u neki kafic u lokalu, uvek nov, hvala bogu ima ih, svako malo po neki ducan zatvore i kafanche otvore, kako je krenulo uskoro cemo po lebac u delta shiti da idemo... al nisam htela o tome, nego o ovome: kad mi napise email, moja drugarica, uvek me razveseli,

Čitam vest na b92 kako se djaci slabo odazivaju da prime vakcinu (a obećan je i njima i roditeljima slobodan dan, bar tako rekoše u Utisku nedelje kod Bećkovićke, sto mu dodje kao dodatna motivacija, uvek dobrodosla). I okej, vest je takva kakva jeste, al' mi upade u oko muvanje s brojevima.

Elem, predsednik Radne grupe Ministarstva zdravlja, dr Predrag Kon, kaže da "nije

Da svake godine u Nemackoj nadju par hiljada bombi iz 2. svetskog rata, saznala sam u severnoj Vestfaliji, sedeci za vecerom, pre dva dana. U trenutku dok sam sipala salatu, neko je zazvonio na vrata apartmana. Ispred je bio momak iz gradskog parking servisa, koji je ljubazno objasnio da je na gradilistu kod crkve nadjena bomba iz 2. svetskog rata i da svi stanari moraju da napuste

(Ovaj tekst sam napisala 1993. za rubriku "Vreme uživanja" u Vremenu, posle 13. god sam ga postirala na "starom" B92 blogu, s željom da nikad više ne bude aktuelan, a sad se nadam da Prljavi Hari nije bio u pravu s "nikad ne reci nikad"...) 

U  fazon  sa  zalihama  utrčala  sam  glatko,  poslušno, nevešto i neuvežbano. Oči mi je otvorila jedna obična  šetnja sa detetom. Shvatila sam da neću sama sebi da priznam  da  me ustvari užasno brine šta ćemo  jesti  i  da  li  je  u  datim okolnostima  uopšte  moguće  dospeti  do   klope,   kada  

Stigao mi je poziv za grupu na Fejsbuku koji me je zgranuo. To je "Grupa za podrsku Draganu Maricu "covek koji je usao sa bombom u Predsednistvo)". Da se razumemo, kapiram ja da ima raznih grupa i raznih pozivara, da mnogi klikcu i ne razmisljaju odvec, ili uopste ne, ali poziv je stigao od mlade osobe koju vrlo cenim i smatram sjajnom, pametnom i znacajnom. Dakle, jedno od onih mladih ljudi za koje ti je cast da ih poznajes, na kome vredi da svet ostane. E, zato sam se zgranula, jer mi je poziv uputila osoba koja se u svom zivotu i radu aktivno zalaze za toleranciju, nenasilje, razumevanje.

Dobila sam zadatak da napišem redakcijski komentar o povlačenju Zakona o diskriminaciji i evo šta sam napisala i šta je objavljeno u današnjoj Borbi. 

Zakon protiv diskriminacije povučen je iz procedure u Skupštini Srbije na zahtev srpske pravoslavne crkve, zakon čiji je model urađen još pre osam godina, dakle dovoljno davno da je mogao i da se rodi i da prohoda