Moja prijateljica Vesna Bernardic zivi u Zagrebu i ima dva psa, koje je spasila ulice. Prvi je Lola, zenkica, koju je njena cerka Breza pokupila kao stene, drugi je Gugi, koji je sam izabrao moju drugaricu da mu bude porodica, tojest, mesecima isao za njom i pored nje i glumio da je njen pas, cekao je na ulaznim vratima, ispracao, cak se jednom i vratio presavsi 30 kilometara, kada je probala da ga udomi u seoskom domacinstvu van Zagreba...:)

Gostujem veceras  u 19 h kod Maje Mihajlovic na TV Metropilis u emisji Moja prica. I na groznim sam mukama, sta da obucem. Crnu haljinu s crnim carapama, ili s crvenim, mozda na pruge, mislim carape?

- O cemu ces da pricas? - pita me cerka.

- Jao, pusti sad to, sta da obuceeem, pitanje je sad! - kmecim.

Msilim, znam ja pravila sta se valja na teve, a sta jok, i uvek se obucem

Vest da je Queeria dodelila 39 pasoša* osobama zaslužnim „za razbijanje matrice nacionalizma, rasizma i homofobije”, te da sam ja jedna od tih 39, me je zatekla dok sam pakovala putnu torbu za more. Naravno da sam se vrlo obradovala i osetila bas bas pocastvovanom.

- Cmok, cmok, uf, nevidjeno ste me obradovali, mislim, to je velika cast, jeee! - rekla sam Bobanu Stojanovicu,

Stigao mi je poziv za grupu na Fejsbuku koji me je zgranuo. To je "Grupa za podrsku Draganu Maricu "covek koji je usao sa bombom u Predsednistvo)". Da se razumemo, kapiram ja da ima raznih grupa i raznih pozivara, da mnogi klikcu i ne razmisljaju odvec, ili uopste ne, ali poziv je stigao od mlade osobe koju vrlo cenim i smatram sjajnom, pametnom i znacajnom. Dakle, jedno od onih mladih ljudi za koje ti je cast da ih poznajes, na kome vredi da svet ostane. E, zato sam se zgranula, jer mi je poziv uputila osoba koja se u svom zivotu i radu aktivno zalaze za toleranciju, nenasilje, razumevanje.

 ps. ja od kad znam za sebe sanjam da letim. ovo je, uf, totalni svrs:)

Mucenje graskom po Andersenu

Polusestre su Pepeljugi zadavale svakojakih jada, izrugivale joj se, sipale grasak i socivo u pepeo, a njoj je valjalo sedeti i trebiti.

Recept iz 17. veka

Svezi grasak mozete da kuvate po receptu iz Le Cuisinier Français, iz sredine 17. veka, u gnezdu od zelene salate (Petits Pois à la

 

Analitičari su videli devedesetih upotrebu potencijalnih informacionih autoputeva u "konfuznoj i ponekad tužno nasilnoj Centralnoj i istočnoj Evropi" - kako je pisalo u jednoj studiji - samo za "slanje poruka solidarnosti i nade svojim istočnim susedima".  

 

Kada su devedestih razbucavali Jugoslaviju, tvrdili su da tako treba jer je tamnica naroda  i da su drugi narodi i onako neprijatelji i koji će nam i baš ih je bolelo dupe

Koprive sam samo dva puta pripremala u životu, prvi put prošle godine u Severnoj Vestfaliji, brala sam ih u rukavicama oko golf terena i posle napravila pire, a ove godine su mi koprive doneli Mina i Goran na povratku s Rajca, gde sam i ja bila, al sam zaboravila da je nabarem, kao i divlju nanu, a bilo je čitavo polje, a sve zato jer sam se zaludela s paraglajdingom i idejom lebdenja nad livadama.

Izložba digitalnih radova Stjepana Mimice „Open Market" u beogradskoj galeriji ULUS-a od 14 do 26 marta, apokaliptička je vizija horora konzumerizma.Otvaranje izložbe je večeras u 19 h.

Čuveni slogan iz Ubika, autora Filipa Dika, „skočite u pisoar i dubite na glavi, ja sam taj koji je živ, vi ste mrtvaci pravi", najzad je dobio svoj beogradski, savamalski, likovni izraz.

Magnetnu privlačnost umreženog kibernetičkog prostora teško mogu da razbucaju rasejani moždani fanatici koji uvek jadikuju zbog nečega, ili imaju gadan običaj da svakog nesrećnika koji im pretrči preko Noda bombarduju bezbrojnim, besmislenim porukama u kojima opisuju kako se osećaju, kako misle da treba da se osećaju (još gore), ili kako drugi osećaju da treba da se osećaju (najgore). Debatna katastrofa nastupa kada gomila naduvenih tipova počinje da šalje besne, protestne poruke u desetinama redova, na koje se nadovezuje druga gomila još bešnjih tipova koji emituju lavine svojih poruka u kojima se žale na dužinu prethodnih poruka, što obavezno ima za posledicu poplavu beskrajnih poruka kako svi treba da prestanu sa slanjem beskrajnih poruka. 

CREVOVOD

Kada je Alvin Tofler u "Šoku budućnosti" definisao naučnu fantastiku kao sociologiju budućnosti, biće da je pored fantastičnih predviđanja imao u vidu i sindrom zaparložene babe, užasnute pred neizvesnošću novog. Jer, to je karta na koju računaju svi kojima je balsamovanje stvarnosti način opstanka.

Kada grupica svetskih vlastodržaca u romanu Filipa Dika "Pretposlednja istina" drži ljudsku rasu u podzemnim skloništima prostim emitovanjem lažnih vesti, gde svaki izveštaj opisuje beskonačne ratove koji se odvijaju na površini zemlje - ni ovca se ne pita da li je to moguće. Naravno da jeste.