Molim, obratite pažnju kako isprobava, pa na jednoj nozi, pa na dve...:)

Elem, smisljamo rano jutros, moji prijatelji Holanđani i ja gde da idemo u nedeljni provod, Nemačka, Belgija, il u lokalu, po Holandiji. I ja kažem da bih volela da vidim grad Jednoroga u Severnoj Holandiji, zove se Hoorn, slušala mnogo, gledala slike, al nikad bila.

I tako, krenemo mi autom za severnu Holandiju, prva destinacija prekrasan gradić po imenu Marken, na ostrvu u moru, ali to i nije more, nego jezero, jer je još severnije pregrađeno, što i nije bitno za ovu priču. Ali, divan gradić, drugačiji od drugih delova Holandije, kuće mahom drvene i obojene u tamno zeleno, radionice klompi, idilični restorani, marine, brodići, ptice, uživancija.

Iz Amsterdama sam se vratila za BG autobusom. Putovanje redovnom autobuskom linijom iz Holandije za Srbiju traje 29 sati i do bola podseća na film "Ko to tamo peva", samo 72 godine kasnije i na dužoj relaciji (1760 km). Doduše, vozilo je moderno i ne kreće iz zabiti kao u scenariju Duška Kovačevića, već iz Amsterdama. Ali, cilj putovanja je isto Beograd, a i putnici liče, kao da su ispali iz vremeplova.

"Ti nisi normalna", kažu mi moji. I još "kako si preživela".

o Da li vlasnici privatnih škola rade na tome da one zaista budu obrazovne institucije, ili ih i dalje vidite kao "uređaj za naplaćivanje školarine"?

- S retkim izuzecima, to su mašine za namicanje ili pranje para. Ko želi da proveri šta stvarno jesu, neka pogleda kakve naučne reference imaju njihovi nastavnici. (prof Ljubiša Rajić)

Osecam potrebu da ponovo postavim ovde intervju koji sam uradila sa sada vec pokojnim profesorom Ljubisom Rajicem, koji je bio svetla tacka Beogradskog univerziteta i deo onih univerzitetskih radnika

Nije tajna, volim dobre priče o patuljcima, skupljam i i arhiviram, svidjaju mi se svi, od baštenskih do onih iz nordijskih mitova, volim i trolove i vile, ma svašta...

Zato me je mnogo obradovao novogodišnji poklon koji sam dobila od moje kćerke Marijane. Elem, već nekoliko godina njen dečko Jan Joost novogodišnje praznike provodi sa nama, u Beogradu. Ove godine rešili

Ovo je blog o klasičnoj muzici.

Ko ne voli Betovenovu petu, zavoleće:)

 

Analitičari su videli devedesetih upotrebu potencijalnih informacionih autoputeva u "konfuznoj i ponekad tužno nasilnoj Centralnoj i istočnoj Evropi" - kako je pisalo u jednoj studiji - samo za "slanje poruka solidarnosti i nade svojim istočnim susedima".  

 

Kada su devedestih razbucavali Jugoslaviju, tvrdili su da tako treba jer je tamnica naroda  i da su drugi narodi i onako neprijatelji i koji će nam i baš ih je bolelo dupe

Jednom davno ziveo je srecan i vredan mrav koji je svaki dan dolazio rano ujutro prvi na posao. Ceo radni dan bio je veseo i odlicne volje i dok je radio pevusio je vesele pesmice. Bio je srecan dok je radio i njegovi rezultati su bili odlicni.

 

No, radio je bez usmerenja, jer uopste nije imao nadredjenog sefa. Zato je gospodin strsljen, direktor firme, odlucio da takva situacija

U Rovinju je preminuo književnik Mirko Kovač s kojim sam pre dve godine napravila intervju za NIN, koji sada, ovde, prenosim u ime sećanja na pisca. Po završetku intervjua smo se neko vreme dopisivali na razne teme. Na primer, ja sam želela da napravim seosku biblioteku na plaži u istarskom gradiću Premantura, a Mirko me je u tome zdušno podržavao. Moje saučešće porodici i posebno zajedničkoj prijateljici Daši Drndić, koja me spojila sa književnikom i omogućila da nekoliko dana u njegovom domu u Rovinju razgovaramo. Mirko Kovač mi je pričao mnogo stvari koje prevazilaze format i sadržaj intervjua, recimo, da je do skora voleo da vozi bicikl po Rovinju, ali i ono što je ušlo u intervju, poput rečenice da "pisac nema drugog testamenta osim svojih knjiga".

Dragi drugari, decembar je, pada sneg i vreme je za zurke, pa je ovo prvi poziv da dodjete u Mikser Haus, od 9 do 12 decembra, stvarno sam se potrudila, a pomogli mi i prijatelji iz sve snage: od mog druga Duška Kaličanina, TECHNOKRATIA, drugara Markusa  Günthera, do našeg Stjepana Mimice, Nebojše Jehličke, Magde Janjić, Miše Vasića, Bobana Stojanovića, Mine Šneperger, Muzeja nauke i tehnike i tako dalje i bliže, sve piše, malo dole. 

Blogersko druženje (bez muzike, majkemi, specijalno, samo to veče, da ne bude gunđanja ko na Krivom Stojku),  je 11. dec u 20 H (Mikser Haus, Karađorđeva 46) :))) I to samo mi na galeriji:))