Poskakujem nivom bespućem Fruške gore u potrazi za orlovima. Planina je mnogo poznatija po rizlingu i manastirima, nego po belorepanima, kliktašima i krstašima. A svi su oni tu, samo se trude da ostanu neprimetni.

Ovi ljudi su celu svoju zemlju (OK, upola manju od Srbije) očistili za 5 sati! Za 10.000 tona otpada trebala im je pre svega vizija, a zatim 40.000 volontera i 500.000€. Evo kako se to radi:

 

 

S jednim engleskim ptičarom sam nedavno sedeo na beogradskom Ušću, s pogledom na Konjsku adu (Malo Ratno ostrvo). Ispijali smo Jelen i na miholjskom suncu posmatrali patke i galebove kako se skupljaju na niskoj obali ostrva. Klizimo dvogledima duž obale: par stotina plovki gluvara, tek nekoliko liski, par malenih krdža, obavezni mali vranci, pa veliki vranci, siva čaplja, graciozni labud grbac, mali gnjurac, mišar, pa plovka čegrtuša i jedna zaostala seoska lasta, poneki sinji i brojni obični galebovi...  Zastajem kod grupe običnih galebova: nešto proviruje iza njih, samo vrat i glava, belog perja i crne ‘kape’, te povećeg crvenog kljuna – velika čigra! Ovo je retka vrsta koju sam tek nekoliko puta posmatrao, a moj engleski prijatelj kaže da ju je video na Floridi, ali da mu je ovo prvi put da je sretne u Evropi.

U susret sajmu knjiga: što reče Strongman, kocka je bačena, pa, rekoh, da vam ponudim kocku iz svog prevoda ove lubenice: Klajv Ponting „Ekološka istorija sveta“, Odiseja, Beograd 2009

Tokom poslednjih 10.000 godina, ljudske aktivnosti su dovele do velikih promena u svetskim ekosistemima. Širenje naselja i stvaranje polja za gajenje useva ili napasanje stoke, krčenje šuma, te isušivanje močvara i vlažnih staništa, redukovali su staništa gotovo svih vrsta biljaka i životinja. Sistematski lov životinja radi hrane, krzna i drugih proizvoda (i, u mnogim slučajevima, ‘sporta’), drastično je redukovao brojnost mnogih vrsta, a neke doveo do izumiranja. ...

Golub selac

Možda najstrašniji primer masovnog pokolja nije bio onaj bizona, već golubova selaca – to je priča u koju je gotovo nemoguće poverovati. Prvi evropski doseljenici u Severnu Ameriku često su komentarisali ogroman broj plavih i dugorepih, brzih i gracioznih golubova. Jedan od prvih doseljenika u Virdžiniji opisao je:

Zimi je više divljih golubova nego što se to može zamisliti, ja sam viđao neprekinuta jata u vazduhu koja su prolazila po tri ili četiri sata, toliko gusta da su nam zasenila nebo. 

„...najveća sajamska priredba iz oblasti lova, ribolova i sporta u regionu LORIST  i ove godine, od utorka, 6. do nedelje, 11. oktobra“ u Novom Sadu, prikazala je već standardno nepoštovanje zakona, izlažući, pa čak i na prodaju nudeći, preparirane primerke brojnih zaštićenih vrsta.

Ugroženi i zakonom zaštićeni prdavac Crex crex nuđen je na prodaju za 2000 dinara.

Proteklog vikenda, 67.544 odraslih i dece iz 35 zemalja pozdravilo se sa odlazećim pticama selicama (prošle godine 51.031).  Sve je to bio deo Evropskog vikenda posmatranja ptica, koji su organizovale BirdLife International i nacionalne organizacije za zaštitu ptica. Već peti put, kod nas su vikend organizovale Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine.

 

Ludaško jezero (izlet vodilo društvo Riparia iz Subotice)

Liga za ornitološku akciju Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine pozivaju sve zainteresovane da u subotu i nedelju 3. i 4. oktobra 2009. uživaju u lepoti ptica u prirodi. Tih dana širom Evrope organizacije za zaštitu i promociju ptica pozivaju građane da posmatraju ptice

Ćelavi ražanj je vrsta ibisa na granici izumiranja. Ukupna populacija u divljini se ne procenjuje, već je do u glavu prebrojana i iznosi 215 ptica. Od toga je 210 u Maroku, dok je u Siriji preostala minijaturna populacija od svega 5 jedinki. Prirodno, sve su zakonom zaštićene, sve su dobile imena, a neke i satelitske odašiljače radi praćenja njihove seobe. Od tih preostalih pet ptica, nedavno je neki lovac ustrelio Juliju. Time je bliskoistočnu populaciju ove ugrožene vrste jednim pokretom prsta smanjio za 20%.

Ako zaista nismo ostrva, ostalo nas je manje. 

Šta biste pomislili da vas lekar, brižnim glasom, osudi na smrt: „Vaša bolest je metastazirala. Imate manje od godinu dana života“? Većina bi, pretpostavljam, to vreme provela po terapijama i u krugu porodice.

Phoebe Snetsinger je odbila terapiju, žurno spakovala dvogled i otputovala na Aljasku. I postala legenda.

Njene misli su, otprilike, iše u pravcu - ako želim da vidim svaku pticu na Zemlji, bolje da požurim.

11-09-2009 - Poznata na osnovu jednog jedinog muzejskog primerka pribavljenog 1855. na ostrvu Gau, arhipelag Fidži, Pseudobulweria macgillivrayi je potom bila ‘izgubljena’ sledećih 130 godina. Tek od 1984. zabeleženo je nekoliko ovih burnica koje su popadala po krovovima Gauoa. Sve do sada, tu morsku pticu niko nije posmatrao na moru.