Naslov je takav, ali pesmu nije napisao Tata-napisao je R.Kiplling. Pesmu sam procitala pre nego je Tata poceo da mi je citira u pedagoske svrhe :-), ali mnogo puta ponovljena i u specificnim trenucima citirana-za mene je dobila poseban smisao... I dalje ne znam da li je ona "savet il' zavet", ali ceto se po njoj preispitujem i njom poqsavam da se vodim.

AKO

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kada svi oko tebe
Gube svoje i okrivljuju te za to,

Ako mozes da vjerujes sebi kada svi u tebe sumnjaju,
i cak pridodajes njihovim sumnjama,

Stalno se pitam koliko su ljudi spremni da se zapitaju sta zapravo jesu i koliko su spremni da (makar u svojoj mikro-javnosti) to pokazu drugima...

Stalno primecujem koliko tesko ljudi balansiraju izmedju duboke potrebe da budu individue (unikati u svemiru) i pritiska drustva da budu deo kolektiva (kopije/proizvodi sa fabricke trake Sistema). Cena sigurnosti u masi je kretanje u smeru u kom ide masa, sto najcesce nije nase zeljeno odrediste.

Stalno se pitam koliko smo spremni da priznamo svoje slabosti i mane. Sebi da priznamo koliko smo nekad sebicni, surovi, npravedni, licemerni...

(U Pescaniq koji je emitovan 24.10.2008. kao poslednji sagovornik se pojavljuje Decak Vasa. Vasa je VI razred osnovne skole, sto je po mojoj racunici 12 godina, a po opstem stavu (svakako) premalo godina za mnogo stvari. Sve ostalo vezano za Vasu nije bitno za ovu pricu...) http://pescanik.net/content/view/2213/70/

Za sebe mogu reci da sam redovna slusateljka Pescanika i da postujem Pescanik kao emisiju (mogu cak reci da to nije emisija, vec da je Pescanik institucija) i njegove sagovornike kao ljude i strucnjake, ali dok sam slusala Pescanik 24.10. osetila sam veliq sramotu. Sramotu