Hej, otkači šlepove!
Nanišani jutro i pusti tu stvar neka klizi.
Postoje kod Amera reči za to:
"Take it easy", lutko lepa,
zrela se breskva nebom cepa.

U kosu me zadeni,
k'o malenu sedefnu šnalu me skri iza temena.
Svi satovi svemira žure,
mi imamo vremena, puna kapa.
Noć i nas dvoje, stara klapa.

Nije ovo uspavanka,
pesma gnjavanka,
buenas noches ciquita,
to smo smislili vrag i ja,
to je magija,
tajni prolaz kroz noć.

Baš polaze galije
do

Obećala sam sebi da više neću da okrećem glavu jer me se ne tiče. Zato ću vam prepričati šta se desilo. Treba nešto da uradim, i pitam se šta uraditi?

Situacija je sledeća: šetamo prijateljica i ja, sinoć. Najzad veče bez kiše, prijatno za šetnju, ljudi izašli – stari, mladi, deca. Malo mesto pa se uglavnom svi poznajemo. Stanemo, pozdravimo se, popričamo. Mesto dešavanja - sportsko-rekreativni kompleks, ili kako se to već zove, uređeni deo grada sa sportskim terenima i raznoraznim zezalicama za decu.

Inspiraciju da objavim ovaj tekst dobila sam čitajući neke blogove ovih dana. Jaril je pokrenuo temu o klasičnoj muzici, gde je bilo dosta dobrih komentara koje sam sa pažnjom pročitala, a onda se pojavila miniko63 sa sjajnom pričom o poznatom violinisti koji je svirao na železničkoj stanici i niko ga skoro nije ni primetio, a kamoli prepoznao.

Srećem po gradu pedesetogodišnjake koji guraju kolica ili u naručju nose bebe, a pored njih šetaju zanosne skockane prelepe mlade žene. Ne, nisu im to ćerke (iako bi mogle biti), niti su u kolicima, tj u rukama unučići (i to bi moglo biti, jer ih neki od njih i imaju).

Ne izgledaju mi baš presrećno - oni, ti pedesetogodišnjaci. Iako se smeše. Više mi izgledaju premoreno i iscrpljeno. I nekako mi ih dođe žao. Imam utisak da se ne snalaze baš najbolje u tim novim ulogama, ali se svojski trude, trošeći i zadnji atom snage da

Čitajući ovih dana blogove o Istri (topcat), setih se leta 2004. godine, i jednog nezaboravnog koncerta: Pulska arena, 29. jul, Eros Ramacoti. Atmosfera na koncertu, prepuna arena i fenomenalan nastup oduševili su me, tako da i danas volim da čujem hitove poput "Adesso tu", "Fuoco nel fuoco", "Piu bella cosa"... Iako nisam neki njegov fan, taj specifični glas i italijanski šarm u njegovim pesmama ne ostavljaju me ravnodušnom.

Nađoh i informaciju da će Eros Ramacoti

Ovih dana sam u nekom blues raspoloženju, te intenzivno slušam Geri Mura. Pa, ko voli - nek izvoli :)

Midnight Blues

Parisienne Walkways  

Always Gonna Love You