Juče je bio dan Republike. Praznik, sada nepostojeće zemlje. Praznik koji to više nije.

Tuga koja me hvata nedeljom, počela je još juče. I na tom fantastičnom FB našla sam još prijatelja, iz cele ex Yu.

Ni sama ne znam da li sam jugonostalgičarka,mada, to uopšte nije važno. 

Važno je jedino što ljude ne gledam po naciji, ili političkom opredeljenju, već na prvom mestu kao ljude..dobre i loše, pametne i one manje pametne...etc..

Post je haotičan, baš kao i moje misli. One sada lete do Sarajeva, prelaze preko Mostara, stižu u Zadar, vraćaju

Ne volim nedelju. Nedelja je dan kada sam gubila najdraže osobe.

Sećam se...

Jul, neke davne devedesete. Mama dane provodi pored tatine bolesničke postelje. Bolnica sterilno čista, miriše na lekove.

Spavale smo sestra i ja kod tetke tih dana, znali smo da je kraj blizu.

Mama je želela da nas poštedi prvog šoka.

Nedelja. Telefon u tetkinom stanu zvoni jednom, dva puta. Tetka se javlja. Čujemo samo njeno " dobro ", spušta slušalicu i počinje da plače.

" Deco, vodim vas kući...vaš tata je umro jutros u šest..." 

U šoku sam.

Tek kada nas nešto ili neko prijatno iznenadi, posle dugih dana očaja i sivila, postajemo srećni.

Večeras sam srećna, i prvo sa vama delim taj osećaj.

Pre skoro sat vremena, na Face-u je prihvatio prijateljstvo " Čarobnjak " mog detinjstva i moje rane mladosti.

Moja prva dečija ljubav. Moja ljubav koja je trajala godinama.

Odrasla sam, i znam da smo već prijatelji, a bićemo još bolji prijatelji kada dođe u Beograd, i kada budemo sedeli uz kaficu i prisećali se nekih divnih, ali prohujalih vremena.

Pevač. Zvezda. Dugo je bio samo moja zvezda.

Nestala sam u toku noći

kada sam uzalud čekala

da san će mi doći

Nestala u dubini

svoje duše

pobegla od sećanja

osećanja

ljubavi

mržnje

lažnih osmeha

lažnih prijatelja

Negde sam danas 

među zvezdama

među prijateljima

koje volim

koji mene vole

Nestala zbog

promašenih ljubavi

pogrešnog života

I sada

Nema me

Danas je nedelja. 

- Napisano jedne tužne nedelje -

Na ovaj način :))))

 Poruka za....Ako svrati ovde u potpalublje...

Bila kod M u firmi...videla se sa M. Pozdravila sve. Nadam se da je pozdrav primljen.

Fanta fantastična emisija jučerašnja. Smejali se posle kao dve lude :)

Dolazim u firmu ponovo,  u ponedeljak, rano popodne. Nadam se da ćemo se konačno videti...samo se nadam :)

Kao telegram.

Lakše mi je ovako nego da pišem mail ili pp.

Za sve, muzika ove večeri:

Kada se nakon neprospavane pijane noći budimo mamurni,

i kada zaključimo da su suze izlišne kad ljubav zauvek prestane

kada se razočaramo u svet oko sebe

kada shvatimo ko su nam prijatelji, a ko nisu

sve se to zove otrežnjenje...

I ostavlja trag u duši, skriveni bol poraza,

ali iza svakog otrežnjenja izlazimo

mudriji, jači i bolji....

Bol će proći, i trag u duši će nestati

važno je samo da se otreznimo.

Samo to i ništa više.

Znam da Deda Mraz ne postoji, ipak on je simbol Nove godine. 

 Znam i da će Nova 2009-ta svima nama biti teška zbog ekonomske situacije,ali ipak želim svima vama i vašim porodicama:

- Odlično zdravlje

- Mnogo sreće

- Mnogo ljubavi

- Uspeh na svim životnim poljima

I sve one najlepše želje da vam se ispune, snovi da se ostvare.

Na prvom mestu ZDRAVLJE - sve ostalo dolazi samo :)

Mislim

Hvala Draganu Jakovljeviću  za inspiraciju..:)

U svom novom tekstu  Dragan Jakovljević  se bavi temom špijunaže. Zanimljiva tema, i večita inspiracija.

Kada neko spomene špijunažu prvo pomislim na babu iz susednog ulaza koju svi u zgradi od milja zovemo " video nadzor ".

Na prozoru je od ranih jutarnjih, do kasnih večernjih sati. Zna kad ko dolazi u zgradu, šta kupuje, kad nekome dolaze

Желим

Желим да те пронађем

међу хиљадама осмеха

да пронађем твој осмех

Да пронађем смисао

откријем чаролију

ону на коју сам заборавила

Желим да будеш обичан

не чекам принца на белом коњу

Ти принчеви живе још само

у бајкама

Желим

да осетим твоју руку у мојој руци

да пробудиш