Vanredni lokalni izbori u beogradskim opštinama Voždovac i Zemun održaće se 07.06.2009.godine. Predizborna kampanja je u punom jeku.

Žitelji ovih opština se raduju izborima.

" Nikad se nije više gradilo, ni radilo, eh da su izbori svaki dan " čula sam juče komentar na jednom od štandova.

Ipak, mislim da na sam dan izbora neće biti velika izlaznost. Biračima je dosta političara i politike. Narod se bori da preživi, ostaje bez posla, najavljuju se poskupljenja.

Obećanja svih političkih stranaka su ista. Uređenje zelenih površina, više vrtića,

Ovo je peti blog na kome pišem. Počela sa www.mojblog.co.yu prvo hrvatska pa srpska verzija istog blog sistema, prošla fazu blogovanja na čuvenom Blogoyu...stala sam pisanjem na tim mestima. Došla na www.blog.co.yu, i tamo ostala, i....evo me ovde konačno.

U martu će biti pet godina kako piskaram po blogovima.

Dugo sam razmišljala o Internet fenomenu zvanom BLOG. Blog je drugačije koncipiran i daje neku slobodu, koju forum ipak ne daje.

Kao ex admin na jednom i sadašnji global moderator na drugom forumu, primećujem razlike između bloga i foruma.

Kada se nakon neprospavane pijane noći budimo mamurni,

i kada zaključimo da su suze izlišne kad ljubav zauvek prestane

kada se razočaramo u svet oko sebe

kada shvatimo ko su nam prijatelji, a ko nisu

sve se to zove otrežnjenje...

I ostavlja trag u duši, skriveni bol poraza,

ali iza svakog otrežnjenja izlazimo

mudriji, jači i bolji....

Bol će proći, i trag u duši će nestati

važno je samo da se otreznimo.

Samo to i ništa više.

Koliko puta smo čuli, pročitali, ili sami izgovorili i napisali ovu reč - tolerancija?

Mnogo, mnogo puta..

U poslednje vreme ta reč se i prečesto upotrebljava.

Tolerancija znači razumevanje razlika - od političkih, preko verskih do polnih razlika.

Tolerancija je dobra ljudska osobina. Ona je deo karaktera svake ličnosti. Da li će neko biti tolerantan ili ne, ne zavisi samo od same ličnosti.

Zavisi od vaspitanja, od sredine u kojoj se živi, i od mnogih drugih stvari.

Nikada mi neće biti jasni fanatici. Verski, politički.

Juče je bio dan Republike. Praznik, sada nepostojeće zemlje. Praznik koji to više nije.

Tuga koja me hvata nedeljom, počela je još juče. I na tom fantastičnom FB našla sam još prijatelja, iz cele ex Yu.

Ni sama ne znam da li sam jugonostalgičarka,mada, to uopšte nije važno. 

Važno je jedino što ljude ne gledam po naciji, ili političkom opredeljenju, već na prvom mestu kao ljude..dobre i loše, pametne i one manje pametne...etc..

Post je haotičan, baš kao i moje misli. One sada lete do Sarajeva, prelaze preko Mostara, stižu u Zadar, vraćaju

Moderno doba donelo je pored čitavog niza promena na svim planovima, i mobilne telefone. Svima su nam postali neophodni. Odavno više nisu luksuz, već potreba.

Mobilni telefoni imaju i tu " čarobnu " opciju zvanu SMS poruke.

Osim običnih poruka, šalju se poruke i za rođendane, za praznike, za neke jubileje.

Zadnjih godina šalju se poruke-čestitke za sve verske praznike.

Sve bi to bilo sasvim u redu, da nema onih šaljivih, ponekad uvredljivih poruka koje dobijaju vernici.

Ove godine dobila sam niz standardnih - unapred napisanih

Ne volim nedelju. Nedelja je dan kada sam gubila najdraže osobe.

Sećam se...

Jul, neke davne devedesete. Mama dane provodi pored tatine bolesničke postelje. Bolnica sterilno čista, miriše na lekove.

Spavale smo sestra i ja kod tetke tih dana, znali smo da je kraj blizu.

Mama je želela da nas poštedi prvog šoka.

Nedelja. Telefon u tetkinom stanu zvoni jednom, dva puta. Tetka se javlja. Čujemo samo njeno " dobro ", spušta slušalicu i počinje da plače.

" Deco, vodim vas kući...vaš tata je umro jutros u šest..." 

U šoku sam.

Сутра, тачно десет година након бомбардовања Србије, од стране НАТО снага, у подне, Србија ће стати. Бићемо у прилици да чујемо звуке сирена. Одаћемо минутом ћутања пошту свима који су изгубили животе у бомбардовању које је трајало пуних 78 дана.

У мислима се враћам у прошлост. Тог уторка, 24.03.1999.године на послу смо цео дан слушали

Voždovac. Opština sa gradskim i prigradskim naseljima.

Po mnogim stvarima jedinstvena. Ima bogatu istorijsku, versku, kulturnu baštinu, sportiste koji osvajaju medalje u svetu, glumačke velikane, svoje voždovačke legende iz svih oblasti života.

Od četvrtka ova velika beogradska opština nema vlast.

Pozicija krivi opoziciju, opozicija krivi poziciju. Fenomen koji postoji samo na Voždovcu. Fenomen koji može da se posmatra i sa sociološke, i psihološke strane, ne samo iz ugla politike.

Nije Srbija zemlja čuda. Voždovac je zemlja čuda.

Evo sadržaja moje " Sport Billy " tašnice :)

  1. Mali kišobran-za ne daj Bože...ako pada kiša

2. Gomila hemijskih olovaka

3. 2 paketa papirnatih maramica

4. 1 paket osvežavajucih maramica

5. 2 blokčeta podsetnika

6. posebna pregrada- vizit kartice i brojevi telefona na papirićima i neka moja pisanija, + nešto za one bolne ženske dane

7. dva mobilna telefona

8. novčanik

9. cigarete, kutija, nekad dve

10. dva, tri upaljača

11. vitaminC - šumeće tablete

12.