Sad rizikujem da se shvati kako branim vlasnike Luke Beograd (ili raznorazne druge tajkune) iako je moj post o jednoj sasvim drugoj stvari. O čemu se radi. Danas je Skupština Grada usvojila izmene i dopune Generalnog ubranističkog plana kojim je, između ostalog, promenjena namena i zemljišta koje pripada Luci Beograd (ili gradu, videćemo šta kaže sud na tu temu). U vezi sa tim B92 ponavlja priču iz Insajdera o izmeštanju luke, kažu ovako:

"Do danas niko nema odgovor na pitanje , zašto predstavnici nadležnih institucija nisu prvo doneli odluku o izmeštanju luke pa onda hektare zemljišta dali na licitaciju čime bi mnogo više novca otišlo u budzet ." 

E sad, ovde je nebitna sama luka kao luka, ovo što hoću da kažem se može odnositi i na fabriku čarapa "Partizanku" (sada zgradu Oaza u samom centru grada) ili na bilo koje drugo preduzeće pominjano u Insajderu. Osnovna postavka Insajdera je da su se ta preduzeća izmestiti, a onda da se proda zemljište i tako zaradi mnogo više. Moj problem sa tom postavkom je što se nigde ne računaju troškovi izmeštanja. 

Nedelja. 01.05.1994. godine. Šesti krug, krivina Tamburello, bolid ekipe Vilijamsa izleće iz krivine i brzinom od oko 300 kilometara na sat se zabija u zid. Pre tačno 17 godina na ovaj način je poginuo jedan od najvećih vozača svih vremena, Ajrton Sena.

Vikend na Imoli te 94 će ostati upamćen kao jedan od najgorih vikenada u istoriji automobilizma i sporta uopšte. Sve je počelo u petak, kada je Rubens Barikelo doživeo ozbiljan udes. U subotu je Roland Racenberger poginuo na skoro istom mestu kao i Sena u nedelju. Događaji na Imoli će zauvek izmeniti Formulu 1, koja će nakon Imole neuporedivo vise pažnje posvetiti bezbednosti vozača. Ipak, kasno za Racenbergera i Senu.

Neki od blogera znaju da sam sredinom Aprila bio u Lisabonu te su sa pravom očekivali blog o mom doživljaju istog. Posle dužeg premišljanja šta da napišem o tom gradu, a što Tiago nije već predstavio na bolji način od mene, odlučio sam da uopšte ne pišem o Lisabonu već da pišem o Kaškaišu, gradu u Lisabonskoj regiji do koga možete stići vozom koji od Lisabonske stanice Cais do Sodre ide na svakih dvadesetak minuta.

Umesto da mnogo filozofiram o samom Kaškaišu predstavljam vam neke od njegovih stanovnika:

Danas su Herman Van Rompuy i Catherine Ashton nominovani za poziciju Predsednika odnosno Ministra Inostranih Poslova EU.

U pitanju su dve nove pozicije u EU koje su uvedene Lisabonskim sporazumom koji stupana snagu za nekoliko dana, 1. decembra. Stoga vest i kaže da su u pitanju samo nominacije koje će biti potvrđene do ovog datuma.

Meni uvek toplo oko srca kad vidim da se domaći organi ističu znanjem, a vama?

"Srpski sport ne počinje niti se završava Partizanom i Zvezdom."

Niccolo o privatizaciji u sportu

Čitam ovih dana kako je u pripremi (ili je već pripremljena) 56 verzija narta zakona o sportu, kojom se između ostalog treba rešiti i pitanje privatizacije u sportu. Verujem da je većina vas imala prilike da sluša o potrebi da se izvrši privatizacija u srpskom sportu. Međutim koliko vas je tom prilikom čulo da se govori o bilo čemu drugom što nije Crvena Zvezda i/ili Partizan? Pre nego što se uopšte može naći odgovarajući model privatizacije potrebno je da postoji neko ko je sposoban da sagleda kakva je situacija u srpskom sportu i kakva objektivno može da bude situacija nakon privatizcije i kakvu situaciju želimo da bude. Šta mislite, koliko sličnosti imaju recimo Partizan, neki klub treće lige i neki seoski klub? Nisu li svi ti klubovi u različitim pozicijama i ne trebaju li da budu u različitim pozicijama i u vezi sa privatizacijom?

Kada govorimo o situaciji kakvu želimo da bude ja bih podelio sportske klubove u najmanje tri grupe: Profesionalni klubovi, amaterski klubovi i lokalni klubovi. Krenimo prvo od lokalnih klubova. Ideju o njima sam maznuo od velikih britanaca (tzv. casc) uz manje modifikacije. Ti klubovi bi bili u statusu udruženja građana stanovnika jedne opštine i član bi mogao da postane samo stanovnik te opštine i to svaki stanovnik bez ikakve razlike i dodatnih uslova osim da ima prebivalište na teritoriji te opštine. Ovo opština ne treba shvatati isključivo, takvi klubovi bi mogli da se organizuju i na nižem nivou – mesne zajednice...

Lokalni klubovi bi imali sledeće karakteristike:

Krajnje bizaran slučaj.

* no blogger depicted, časna pionirska

Poslednje vreme došlo. Poslanik u poljskom parlamentu proveo noć u hotelu sa prostitutkom, a nije joj platio za uslugu. Pa u kakvom to svetu, ljudi moji, živimo? Potpuno sam saglasan sa komentarom kolege cepesa na ovu vest: “..ima li neki politicar na ovom svetu a da nije parazit i grebator?!”

Pre oko mesec dana je navijač Partizana ušao na teren i skinuo kapitensku traku igraču Partizana. Za razliku od par nas blogera koji smo smatrali da taj događaj zaslužuje veću pažnju, organi ove države kojima je zadatak da se bave takvim stvarima su prilično iskulirali sve što se tada dogodilo na stadionu Partizana.

Verujem da je takvo nereagovanje ohrabrilo i navijače Zvezde da daju svoj doprinos kulturi nasilja koje ovo društvo već decenijama gaji.