Pretpostavimo da nije nerealno da u poznu noć šestog na sedmi maj dobijemo rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji veoma slične sledećim. Koalicija oko SNS dobija 28,5% glasova, DS 24%, SPS-PUPS-JS 11,5%, DSS 6,5%, SRS 6,5%, URS 5,5%, LDP 5,5%, Dveri 3%. Manjine, uključujući i NOPO, dobijaju ukupno deset mandata (5 SVM, dva BDZ, po jedan Albanci i SDA). Cena mandata je nešto ispod 0,37% (‘'rasuto'' je oko 8%). Sledeći Dontove količnike SNS osvaja 78 poslanika, DS 65, SPS 31, DSS i SRS po 18, URS i LDP po 15. Na osnovu sledećeg kakvu vladajuću koaliciju možemo očekivati?

 by GoranChe

Tvrdim da je za vezu je potrebno jedno i po! Ne dvoje, kako se obično misli, mada to smatram idealnom varijantom, već jedno i po.

Dakle, uzmimo sistemski slučaj da se veze i brakovi formiraju po formuli koja podrazumeva zbir od 2 (cela) učesnika, tj. partnera. Siguran sam da bi broj veza i brakova bio signifikantno manji, odnosno takav da bi ugrozio čak i funkcionisanje socijalne zajednice, i na kraju njenu proliferaciju. Nepostojeći ugovor predviđa da se tako nešto onemogući. Taj neformalni ugovor traje hiljadama godina, i praktično je omogućio širenje,

Na tri nacionalne televizije prikazuju se rijaliti programi; Farma, Parovi i Veliki Brat biju bitku za ‘duše' gledalaca. Ono što je gledamo je kondezovani život uživo, odnosno ponašanje pojedinaca sa neobičnim, i često problematičnim, biografijama (starlete ili nešto ‘više' od toga, ‘reciklirani' estradni ‘umetnici', vračare) u nameravano hipertenziranim okolnostima. Produkt svega toga je brutalizacija međuljudskih odnosa, koji dobijaju i bizarne forme. Možda neintenciozna poruka je da je u društvu u kom živimo takav model ponašanja legitiman. To, naravno, nije tačno,

Ako je suditi po poslednjim govorima Angele Merkel i Nikole Sarkozija u petak, odnosno četvrtak, koji se praktično svode na poziv na brzu akciju za promene Lisabonskog sporazuma u pravcu ''više Evrope'' sudbina evra postaje manje neizvesna, nego što se to činilo samo par dana ranije. I evropska (i globalna) finansijska tržišta su snažnim rastom poslednjih dana potvrdila tako nešto. Pitanje, koje ipak ostaje je šta ako dogovora ne bude. Izlazak nekih zemalja iz evrozone ili pak raspad iste doveo bi depozitare ili vlasnike evro-keša i situaciju da države koje bi povratile svoje valute, odnosno njihove banke, budu one od kojih će potraživati iznose ispisane na banknotama, sada denominirane u novim, starim valutama (to je inverzna logika, od one 2002, odnosno 1999). Ako logiciramo dalje to znači da bi svaki vlasnik 100 evra nešto preko 2 evra potraživao od centralne banke Grčke, blizu po 2 evra od Portugala i Irske, 17 evra od Italije, 21 evro od Francuske, 27 evra od Nemačke, blizu 7 evra od Holandije, preko 11 evra od Španije....

  domaćin bloga je mrSrđan Cvetković istrazivac saradnik ISI

Gost i autor bloga je najmlađe pero srpske istoriografije i moj asistent Nemanja Dević

-Трагична смрт јунака „Српске трилогије"-

na frontu

Popisi koji su sprovedeni ove godine, ili koji će se tek sprovesti u oktobru ove ili naredne godine (Srbija, Makedonija i BIH), pokazali su (ili će izvesno pokazati) da se Balkan populacijski i dalje prazni. Dok broj stanovnika EU konstantno raste od 1960, istina sve sporije, naš region bije bitku sa negativnim prirodnim priraštajem i emigracijom. Istina, rast populacije na zapadu starog kontinenta posledica je imigracija i blagog pozitivnog prirodnog priraštaja, koji je uzrokovan visokim fertilitetom imigrantkinja (dobrim delom i iz našeg regiona). U EU je stopa nataliteta 10,7 promila

MMF je oktobra 2009 objavio procenu Bruto domaćeg proizvoda po kupovnoj moći (gross domestic product, purchasing power parity, per capita) za, praktično sve zemlje sveta. Ovaj pokazatelj je adekvatniji za poređenje standarda života među zemljama jer inkorporira cene roba i usluga u svakoj od posmatranim država. Pored procene za 2009. date su i projekcije do 2014. godine. Svi podaci

Autor: Davor Džalto

Situacija u Evropi danas je veoma dinamična, složena, zanimljiva i zabrinjavajuća.

Period mira, stabilnosti i prosperiteta, što sve jesu ideje u osnovi Evropske Unije, danas je, čini se, bar privremeno prošlost za najveći broj zemalja kontinenta.

Veoma je teško razaznati tokove i značenje istorijskih događaja u trenutku u kome se dešavaju. Smisao stvari se obično vidi samo iz budućnosti, kada smo u stanju da sagledamo ono do čega su određeni događaji doveli, ukoliko pri tome ne zaboravimo same te događaje i njihov kontekst.

Dinar je prema evru od kraja septembra 2008. do kraja februara 2009. zabeležio snažan pad (za 18,3%). Od februara dinar je bio faktički stabilizovan, da bi posle oktobra počelo ponovno blago slabljenje srpske valute, koja je od tada nominalno oslabila (prema evru) zaključno sa krajem februara 2010. 6,5% (i 1. marta 2010. pad je identičan).

Realni kurs dinara postao je precenjen, ne zato što je srpska moneta jačala prema evru poslednju deceniju (desilo se upravo suprotno), već zato što su cene u Srbiji rasle znatno brže od onih u evrozoni. To je dovelo do porasta

Ključna debata oko prirode evropskog identiteta vodi se oko pitanja da li je on kulturni ili politički, ili i jedan i drugi. Nepotibna činjenica je da je Evropljanima primarni identitet nacionalni i da ih to razlikuje od npr. dve najmogoljudnije zemlje, koje su, iako po mnogim kriterijumima populaciono diferenciranije, uspele da kreiraju primarni nacionalni narativ, daleko jači od većine regionalnih. Npr. u Indiji je stvoren jedinstven kulturni i politički identitet, koji je potpomognut svešću o dugom postajanju države, ali i neformalnim ali veoma snažnim religijskim narativom (Hinduizam).