Ovih dana mogli smo čuti iz Ministarstva dijaspore da je broj pripadnika srpske nacije u regiji 2,1 milion. Ovde, naravno, nije uračunata srpska dijaspora diljem, pre svega, Zapadne Evrope i Angloamerike čiji broj nije lako proceniti, ali koji bi se mogao kretati (uključujući i sve ostale zemlje na svetu) od 2 do 2,2 miliona, dok se procene od 2,2 do 4 miliona srpskih iseljenika ne čine pouzdanim (valja imati u vidu da je jako teško definisati šta je zapravo Srbin u dijaspori; da li to onaj koji ima naše ime i prezime, ide u pravoslavnu crkvu, govori naš jezik ili ga samo delimično

Predizborni plakati – prilika za uništavanje (ono malo) estetike gradova

Autor: dr Davor Džalto

Počele su predizborne kampanje.

Izbori su, sami po sebi, u svim društvima koja gaje tradiciju predstavničke demokratije, pozitivna stvar i prilika da „public opinion“ utiče na „public policy“. Ostavljajući ovom prilikom po strani probleme sa kojima se suočava savremena demokratija (o tome videti: D.Dž., „Kriza demokratije?“, u: Pravoslavlje 1080, 28-31) u ovom tekstu ću se fokusirati na jedan drugi problem, problem predizborne (anti)estetike koja se ogleda u predizbornim plakatima i načinima njihovog prezentovanja javnosti.

Svaka revizija GDP (BDP-a) u Srbiji poslednjih skoro deceniju smanji njego rast i apsolutni nivo. Ovoga puta je to samo bilo malo mnogo da se javnost ne bi uskomešala. Naime, autori MAT-a su pre pet-šest dana saopštili da je sve ono što smo u toku 2009. (ali i 2008. i 2007. godine) stvorili znatno skromnije nego što se mislilo. Po njihovoj računici pad Bruto domaćeg proizvoda u 2009. iznosio je 6,2% (RZS stidljivo iznosi procenu o smanjenju od 3,9%, posle 3,5% i prvobitnih 3,1%). Istina, stvar ipak nije grom iz vedra neba, jer su ekonomisti sumnjali u procene Zavoda za statistiku. Npr.

Kalendar koji se trenutno koristi na većem delu planete ima niz imperfektnosti koji su posledica istorijskog legata te male spremnosti da se izvrše znatnije promene. Naime, dužina sedmice i meseci su arbitrarno postavljene, za razliku od godine i dana koje su prirodno determinisane, što po automatizmu stvara problem. Svakako, ne bi ni bilo dobro da broj dana za koliko Mesec obiđe oko zemlje (29,5) bude jednak dužini meseca (koji bi naizmenično imao 29 i 30 dana). To bi stvorilo višak od 9 ili 10 dana, te bi onda imali problem koji su drevni Mesopotamci rešavali uvođenjem trinaestog meseca svake četvrte ili pete godine (koje su posle počeli smatrati baksuznim).

Procurele su informacije da je u Banjaluci popisana 199 991 osoba, u Bijelјini najmanje 115 000, u Prijedoru 97 000, u Doboju oko 77 000 lјudi. To su uglavnom nešto manje cifre od ‘naduvanih' procena Demografije RS koje su pokazivale da u opštini Banja Luka živi 224.647 stanovnika, u opštini Bijelјina 109.211 stanovnika, u opštini Prijedor 98.570, a u opštini Doboj 80.464 станovnika. Procene su i da je u Srebrenici popisano 15,3 hiljada ljudi (za sada minimalno vode Bošnjaci sa 7800, ali će odlučiti ‘kojih' će više biti ‘obrisano'). Međutim, sve ove cifre, kao i za one za opštine, pre svega, jugozapadne BIH, odnose se na broj popisanih, a ne na stalno stanovništvo, koje može biti samo malobrojnije.

Pristalica sam zajedničkih liga na prostoru bivše Jugoslavije, ili barem u većem broju novonastalih država. Čini se da bi 'štokavske zemlje', koje su i okviru bivše SFRJ, zbog svima razumljivog jezika, bile više povezane, mogle intenzivirati te procese (npr. Makedonci bi se verovatno rado pridružili). Međutim, proces formiranja zajedničkih liga nije daleko odmakao. Najuspešniji primer je košarka, i taj projekat već traje duže od deceniju. Loš primer je rukomet: formirana je zajednička liga, ali o tome malo ko i zna (najjači klub Srbije: Partizan ne igra u njoj).

U 2012. inflacija je dostigla 12,2%, dok je depresijacija srpske monete prema evru iznosila tačno 8%. Kako stvari stoje sredinom januara 2013, kurs bi mogao biti relativno stabilan tokom cele godine, dok bi rast potrošačkih cena (CPI) optimistično mogao biti 7% (u decembru, međugodišnje). 

Krajem 2000, kada je na vlast došla peto-oktobarska elita dinar je vredeo duplo više nego sada. Tada se evro kupovao za 58 dinara (tačnije rečeno nemačka marka se plaćala 30 dinara), da bi danas jedan evro vredeo oko 112 ili 113 dinara. U isto vreme ukupne cene u Srbiji su utrostručene, dok je rast cena u evrozoni iznosio nešto manje od 30%.

Često slušamo priče o strašnim posledicama loše privatizacije, o korupciji koja nas je uništila, o silnom iznetom kapitalu iz Srbije, kojeg, uzgred budi rečeno, faktički nemamo. Da bi barem deo ovog narativa pokušao da osporim analiziraću privredni rast i zaposlenost posle 2000.
Pođimo od ključnog pokazatelja: stope rasta BDP po stanovniku. Taj indikator je u periodu 2000-2013 prosečno rastao 3,5%, što je jednako proseku centralne i jugoistočne Evrope (podaci za 2014 ne mogu bitnije da promene sliku, iako projekcije EBRD ukazuju da će Srbija imati nešto sporiji rast od

Indikativni

Jedna izreka kaže: ime je sudbina. Zamislimo da ime severne srpske autonomne pokrajine, Vojvodine, bude promenjeno. Novi naziv bi bio Srem, Banat i Bačka. Odnosno Autonomna pokrajina Srem, Banat i Bačka.
Postavlja se pitanje šta bi se time dobilo, odnosno da li bi promena imena severne AP bila svrsishodna. Dva su ključna argumenta u prilog promene imena, od kojih jedan ide u susret protivnicima, a drugi pobornicima veće autonomnosti Vojvodine.
Prvo, strah većeg dela srpske elite od stvaranja novog identiteta ('Vojvođani'), koji ima izvesnog uspeha (tako se izjasnilo nešto