Teško je zamisliti normalnu zemlju u kojoj bi zajedničko slikanje dve takmičarke na izboru za Mis sveta izazvalo toliko pažnje. Ali u šizofrenom društvu, kakvo je na žalost naše, fotografija na kojoj su se zajedno slikale naša i Mis Kosova izaziva veliko interesovanje i mnoštvo reakcija.

Obična fotografija izazvala

Za vikend idem u tazbinu. Prva stvar koju moram da uradim kada stignemo je da se vadim zbog vica koji sam ispričao (već sam pominjao negde na blogu):

Dolazi Perica iz škole i priča ocu:

- Tata, danas smo u školi učili o životinjama i saznali smo da se muž ovce zove ovan, kokoške petao, koze jarac, a učiteljica jedino nije znala kako se zove muž od zmije. Znaš li ti, tata?

- Zove se tast, odgovori otac.

Tašte i svekrve, sa razlogom ili bez, često su okarakterisane kao glavni krivci bračnih kriza. Sa druge strane, pamtim jednu pametnu izreku koju sam ne tako davno čuo: Postajemo odrasli onoga dana kada prestanemo da krivimo roditelje za sopstvene neuspehe.

2000. godina je bila čarobna za mnoge od nas. Nekako smo svi znali da je to poslednja godina vladavine Slobodana Miloševića. Podeliću sa vama nekoliko sećanja vezanih za rušenje režima, ne obazirujući se previše na hronologiju događaja.

Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.

Следбеници владике Артемија већ месецима воде рат са Српском православном црквом, владикама

Pre neko veče gospođa i ja sedimo kod prijatelja i uz kafu dođemo do teme kašica za bebe. Pohvalila nam se domaćica kako je Hipp kašice dobila iz Slovenije od rođake i da su tamo koštale pola evra komad. I to one od 190 grama. Setio sam se da sam ih ja u diskontima plaćao oko 2 Evra, pa reših da to još jednom proverim na netu i ako je istina - odmah na blog.

Ne mogu ni da zamislim kako se osećaju roditelji Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, vojnika ubijenih prilikom služenja vojnog roka u kasarni na Topčideru. Ne samo da su ostali bez svojih sinova, nego moraju da se suoče sa tim da državni funkcioneri kriju ubice njihove dece. Dva vojnika naše vojske ubijena su zato što su videli ono što nisu smeli da vide, a većinskoj Srbiji to ne smeta, jer valjda veruju da je bolje nešto sakriti nego dozvoliti kaljanje ugleda vojske. 

Ne znam za vas, mene kao građanina Srbije je sramota.

Danas se navršava 80 godina od smrti doktora Arčibalda Rajsa, velikog prijatelja Srbije, čoveka zaljubljenog u Srbiju, zemlju koju je smatrao svojom. S pravom. Prošao je golgotu Albanije, sva stradanja srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu, a nakon njega od srpske policije napravio instituciju kojom se svaka zemlja mogla ponositi. Umro je razočaran, a srpskom narodu je ostavio posmrtno zaveštanje "Čujte Srbi". O tome ću pisati u nekom od sledećih tekstova.

Imala je Srbija još jednog velikog prijatelja, "Arčibalda Rajsa devedesetih", priznatog japanskog diplomatu Jasušija

Kada u društvu svojih prijateljica pomenem njeno ime, već sam naviknut da čujem komentar da ona toliko dobro izgleda da bi i one provele noć sa njom. Ne treba posebno naglasiti da nema ni jedne druge žene na svetu sa kojima bi moje prijateljice proširile svoja iskustva (ili bar rekle da bi), pa se sa razlogom pitam, šta je to što je odvaja od ostatka ženskog sveta i šta je čini ženom broj jedan, na koju padaju i muškarci i žene. Naravno da ni Bred njoj nije mogao odoleti, samo je naivna Dženifer mislila da se to može dogoditi.

Koji su to kvaliteti? Neki su očigledni...