Pitao me je da li može 4-5 dana da ostane u Bolnici, da se, kaže, malo odmori, je ne može više da izdrži!

To je bilo posle, kad smo obrisali suze...kad nisam dozvolila da Tata podje sa nama...kad su mi krupne, suzne, dečačke oči poverovale, dok su me tražile u magli, dok je kovrdžava glavica bolela, jako, dok su nejake šake stiskale čelo, i rojile se misli, crne kao noć u kojoj su mi ga doneli i bacili na krevet, "zato što je imao stres". 

A imao je i tragove šake na svom dečačkom vratu, jasno su se videli crveno-modri otisci sva četiri prsta, kojima ga je

 Ustvari, poslala mi mail, a njoj je poslao njen drug, a njemu...neko kome je, opet, stalo do njega.......i tako, ovaj tekst kruži medju nama, poklanjamo ga onima koji nam nešto znače, kojima želimo da ostanu na svojim nogama, da sačuvaju kičmu...sada, kad je najteže (a kada nije bilo najteže?)....da zastanu i poslušaju uličnog svirača, da udahnu duboko i ........tako to.

Ja ne mogu da odolim i poklanjam ga vama. Želim da se zahvalim i Jasmini Ani, i nadam se da neće zameriti.

Јасмина Ана

Живот није осигуравајући

U jednim plavim ocima

U jednim plavim ocima
Odmara nebo djecije
U njima ljubav pociva
Divne su oci necije

U jednim plavim ocima
U dvije plave vode
Ko zvjezde u juznim morima
Moje se srece rode

Ako tvoje oci plave ljubav jednom zaborave
Da ljubi zvijezde male, kao mrtve ptice pale
Ako tvoje oci plave mene jednom zaborave
Nek sve prodje, nek sve stane, ja u noci ti u dane

U jednim plavim ocima
U dvije plave vode
Ko zvjezde u juznim morima
Moje se srece rode

 Eeeeeeee, da........

I naprosto se tuga desi, i naprosto si tu gde jesi.........

 I nema tog mosta koji bi nas više spojio                                                                                                                   

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=10&nav_category=11&nav_id=344257

i šta još reći?

Kada me je nekada davno maj pokojni deda, koji je 1941. bio golobradi 17-godišnjak, pitao da li sam ikada razmišljala o tome koliko je bilo pametno da 1941. dižu ustanke šačice nenaoružanih, bosonogih studenata kojekude po Kraljevini, a ni svetskim silama kao što su bile u to vreme Rusija, Francuska i Engleska to još nije padalo na pamet, tj. nije bilo ni pomena o nekom

U najavi je Aneks 2, tj. prvo dopunjeno izdanje udžbenika "Kako postati kapitalista?"(o ovom udžbeniku videti blog Filipa Mladenovića), a radni naslov je "Kako postati i ostati voljen / voljena od strane kapitaliste?", koje će mladom naraštaju pružiti potrebne informacije iz oblasti afirmacije i integracije u sve sfere savremenog života.

S obzirom na to da nismo svi podjednako sposobni da steknemo znanja iz oblasti matematike, hemije, pevanja, ili na primer uspesnog preduzetništva u periodu tranzicije (potrebno je i malo talenta,

 b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=200... 

Ima li koga da meni, neukoj, objasni sta je pisac hteo da kaze?

Iliti, sta znaci ono da je najvaznije sacuvati radna mesta?

Da to radnickoj klasi neko ne preti otkazom ugovora sa poslodavcem?

Pa dokle bre?

Cestitam

Seca li se neko O'djile?

I Drumova?

"Odakle ti boze ovi drumovi?

Vidis da su slepi, prokleti?

Sto ih, brate ludi takve izmisli, kad ni jedan tamo ne vodi?

Tamo gde smo zoru cekali,

tamo gde smo rosu ispili,

s' vetrovima konje jahali

i usnula polja budili.

Da mi podas pola svojih gradova,

da me pospes kisom dukata,

da mi kupis zlatni cardak najveci-

ja do zore moram pobeci!

Tamo, gde smo cergu podigli,

tamo gde smo vatre palili,

dairama zvezde